Страх је осећање које се тврдоглаво опире надзору. Постоји одувек и одувек је утицао на наше одлуке. Чега су се плашили наши преци? И како су се борили против својих утвара?
Страхови наших предака разликовали су се од ових данашњих. Иако по многима сваки страх у себи носи страх од смрти, није увек било баш тако. Стари Грци из Хомеровог времена нису се нарочито плашили саме смрти. Много јачи био је страх од губљења личности, обеживљавања бића и његовог претварања у неживу материју. Отуда страх од Медузиног погледа, који претвара у камен.
Ђамбатиста Вико, италијански историчар и филозоф, тврдио је да су све цивилизације настале из страха. По њему, у корену свега лежи страх од грома. Тај страх преносио се с колена на колено и, будући да је био заједнички свим примитивним народима и древним цивилизацијама, лежи у основи рађања свести о колективном. Развојем симболичког мишљења, својственог људском роду, развијали су се и страхови и појачавала њихова дејства. Тако, страх лежи у основи многих људских тековина: утврђених замкова и градова, оружја и војске, ратова, закона, али и људског сујеверја. Страх је неретко био и моћно оружје саме власти.