Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – ВЛАДИМИР НАБОКОВ
ГРЕШНИ САН ЉУБИТЕЉА ЛЕПТИРА

„Никада нисам веровао да ћу моћи да живим од књижевности, а сада ме храни мала девојчица по имену Лолита”, говорио је писац Владимир Набоков, који је истоименим романом стекао светску славу

Нобелова награда измакла му зато што је „прешао сувише граница”.
    Али, осим славе и богатства, прича о дванаестогодишњој „нимфи” која заводи одраслог мушкарца донела му је много невоља – забрану књиге „због порнографије”, нападе да је манијак, претње затвором... Таман кад се мислило да су сви скандали прошли, чула се озбиљна оптужба да је његово чувено дело плагијат!
Владимир Набоков рођен је у царској Русији, 22. априла 1899. године, у Петрограду, у веома богатој, племићкој породици која је водила порекло од Набока Мурзе, словенизованог татарског кнеза.    Његово детињство наликовало је бајци, посебно што му је као првом од петоро деце мајка посебно угађала. Уместо звечке давала му је да се игра скупоценим, сјајним огрлицама, дијадемама и прстењем, а пре спавања читала му је приче на енглеском, француском и руском језику. Набоков је касније тврдио да се живо сећа тих догађаја из раног детињства, који су га умиривали и очаравали.


Битка на Маратонском пољу
ТРКОМ У ВЕЧНОСТ



Пре тачно 2500 година мала војска састављена од Атињана поразила је огромну силу Персијског царства у бици о којој се често говори као о прекретници светске историје.
Колико је заправо била важна Маратонска битка?

Брзи и мртви – ваза из 6. века пре наше ере приказује грчке војнике у трку. Записано је да су на Маратонском пољу атински војници, што није био обичај у то време, јуришали у битку.
   „Јер ако се са мном сложиш да морамо да се боримо, земљу своју учинићеш слободном, а град свој најбољим у читавој Грчкој. Али ако одлуку донесеш да се не боримо, изгубићемо све.”
    (Херодот 6.109)

    Ово су биле надахнуте речи Милтијада, атинског генерала, упућене саборцу генералу Калимаху, које су проузроковале један од највећих коцкарских потеза у историји ратовања. Било је то 490. године пре наше ере. Место догађаја било је Маратонско поље. Задатак је био одбранити се од најезде војске Персијског царства, највеће војне силе икад виђене у античкој Грчкој.


Мрачна страна историје
ЏEЛАТИ У НОВОМ САДУ


Желећи да опонашају друге делове тадашње Европе, властодршци су одмах по добијању статуса слободног града донели наредбу да се запосли џелат и изгради прво губилиште



    Године 1748. богати грађани Новог Сада сакупљају 80.000 тадашњих рајнских форинти и шаљу свог представника у царски град Вијену (Беч). После обраћања властима Аустријске монархије, успевају да од царице Марије Терезије испослују посебну повељу којом ће Нови Сад добити статус слободног града. Међу првим одлукама новоуспостављеног градског Магистрата била је наредба да се запосли џелат и да се у граду изгради прво губилиште. Зграда губилишта била је готова већ августа исте године, а стуб срама предат је џелату на коришћење следећег лета.
    У то време, у Аустријској царевини, као и у већем делу Европе, судови су смртне казне изрицали не само за убиства и издају, већ и за тежа разбојништва, али и неке мање преступе. Осуђеници су обично погубљивани вешањем или одсецањем главе, мада ни други начини кажњавања нису били неуобичајени. Често су жртве, осуђене на погубљење секиром или мачем, морале да претрпе ужасан страх да ли ће њиховом џелату задрхтати рука. Позната је прича о данском крвнику који је пред једно такво погубљење, у нади да ће бити мирнији, превише попио. Под дејством алкохола, џелат је два пута безуспешно покушао да секиром дотуче несрећног вођу разбојничке дружине. Тек трећи ударац донео му је коначно смирење, на општи ужас свих присутних.


Звук трага за осећањима
„СТЕНВЕЈ” У НОВОЈ ВАРОШИ

„Питала сам се: шта бих могла да направим за децу како бих их привукла музици? Јер, било би дивно да кроз њу осете емоцију! Музика дотиче осећања. Или, како је говорио Бетовен, она иде даље од сваке филозофије”, тврди Сара Марјановић која је најмлађима посветила музички диск – бајку „Траговима звука”

Сара Марјановић – музика је језик разумљив целом човечанству.
   Пијанисткиња Сара Марјановић из Београда настоји да докаже оно у шта је и сама најдубље убеђена: да су срећно детињство и музика толико важни да у потпуности могу да усмере нечији живот. Себе сматра неком врстом живог примера за ту тврдњу. Премда још млада, верује да јој животно искуство казује да су срећни дани детињства испуњени љубављу најближих и клавир учинили да њено животно путовање постане заиста посебно, лепо и узбудљиво.
   И онда кад су сви помислили да ће млада београдска пијанисткиња нестати одавде и наставити да живи и ради, снима и одржава концерте у Шпанији, својој другој домовини, она је одлучила нешто сасвим друго. „Спаковала” је свој скупоцени клавир „стенвеј” и после читавог низа година поново дошла на место за које је вежу најлепше успомене из детињства. На Златар. Сместила је клавир у дечји вртић у Новој Вароши и посветила се, по њеном мишљењу, лако изводљивом задатку: да деци на делу покаже колико је музика лепа. Да покуша да их повуче за собом у свет тонова.



Скромна сестра познатог брата
ТРИ ЗВЕЗДИЦЕ УМЕСТО ИМЕНА


Њега сви добро знамо из историје књижевности, њу тек ретки. Станка Глишић задужила нас је преводима и дирљивим мемоарима „Моје успомене”


   


Hogar



Јесте ли већ чули да...

... трећина свих  ананаса на свету долази с Хаваја



Ма шта кажеш

НЕЗАДОВОЉНЕ БРИТАНКЕ


Писали сте

ЗВАНИЧАН ЈЕЗИК САД?

Молим те, помози мојој сестри и мени да разрешимо једну недоумицу. Никако да нађемо одговор на питање да ли је енглески званичан језик Сједињених Америчких Држава.

МИЛИЦА и СТЕФАН
Крагујевац