3320 25. 9. 2015.
Звук трага за осећањима
„СТЕНВЕЈ” У НОВОЈ ВАРОШИ
„Питала сам се: шта бих могла да направим за децу како бих их привукла музици? Јер, било би дивно да кроз њу осете емоцију! Музика дотиче осећања. Или, како је говорио Бетовен, она иде даље од сваке филозофије”, тврди Сара Марјановић која је најмлађима посветила музички диск – бајку „Траговима звука”
 |
| Сара Марјановић – музика је језик разумљив целом човечанству. |
И онда кад су сви помислили да ће млада београдска пијанисткиња нестати одавде и наставити да живи и ради, снима и одржава концерте у Шпанији, својој другој домовини, она је одлучила нешто сасвим друго. „Спаковала” је свој скупоцени клавир „стенвеј” и после читавог низа година поново дошла на место за које је вежу најлепше успомене из детињства. На Златар. Сместила је клавир у дечји вртић у Новој Вароши и посветила се, по њеном мишљењу, лако изводљивом задатку: да деци на делу покаже колико је музика лепа. Да покуша да их повуче за собом у свет тонова.
У Родриговој кући
Рођена у Београду у породици научника, Сара Марјановић почела је да учи клавир кад јој је било осам година. Њена професорка била је чувени педагог Лили Петровић. У дванаестој је наступила с оркестром, а с тринаест је одржала први солистички концерт. Даље није било нарочитих недоумица: већ у петнаестој уписала је Факултет музичке уметности и дипломирала 1990. године код Арба Валдме као студент генерације. У двадесетој је постала магистар. Годину дана касније обрела се у Мадриду, на Краљевском конзерваторијуму, где је уписала двогодишњи течај усавршавања за тумачење музике шпанских композитора. Чинило се да је Шпанија земља за коју је предодређена. „Отишла сам, али не с намером да заувек останем тамо”, напомиње данас Сара Марјановић.
Музика шпанског композитора и пијанисте Хоакина Родрига (1901–1999) заузима важно место у животу београдске клавиристкиње. Током боравка у Шпанији, 1992. године, упознала је чувеног композитора. Припала јој је посебна част да 1996. године свира Родригове композиције управо у његовој кући, што су забележиле и телевизијске камере. Две године после Родригове смрти (2001) дискографска кућа „Сони класикал” објавила је Сарин двоструки компакт-диск с целокупним делима за соло клавир Хоакина Родрига. Снимак су критичари оценили највишим оценама. Ласкави чланци о свирању Саре Марјановић објављени су у најзначајнијим светским музичким часописима.
Сара Марјановић је у Шпанији стекла велики број пријатеља. Упознала је и славне уметнике, међу којима и Зубина Мехту, па чак и краљевску породицу. У исти мах, постајала је свесна чињенице да се посебно угодно осећа кад су у публици деца. Уосталом, радила је у музичкој школи и то с најмлађима. Осећала је неку врсту посебне музичке повезаности с децом. Сећајући се свог детињства, једноставно је знала да су деца у стању да разумеју и прихвате музичка дела – без обзира на то што о музици мало знају. И сама уверена да моћ музике превазилази моћ речи, решила је да знатан део свог времена посвети деци. Од пре неколико година, Сара редовно одржава концерте намењене деци предшколског и школског узраста – од три до дванаест година. Поред многобројних успеха на концертима за одрасле широм света, својим великим успесима Сара сматра концерте у вртићима у Новом Пазару, Новој Вароши, Ужицу, на Златибору, у Београдској филхармонији...
„Питала сам се шта бих могла да направим за децу како бих их привукла музици”, објашњава Сара за наш лист. „Јер, било би дивно да кроз музику осете емоцију! Музика дотиче осећања. Или, како је говорио Бетовен, она иде даље од сваке филозофије.”
Прича о девојчици Јелени
Понесена наклоношћу и радозналошћу деце, Сара им је узвратила љубав: у студију „Сезан продукције” у Мадриду, у пролеће 2003. године, снимила је двоструки музички компакт-диск – бајку намењену деци. „Tras la huella de los sonidos” („Траговима звука”). Књижицу за компакт-диск илустровала је шпанска уметница Палома Бланко, а уз Сару Марјановић изабрана дела композитора свирали су виолиниста Илија Маринковић, шпански кларинетиста Хуан Родригес и шведски челиста Данијел Блендулф. Диск је прошле године објављен и на нашем језику. Музика је остала иста, с једном разликом – наратор је глумица Љиљана Благојевић која текст чита на српском.
 |
| Ако следимо тонове, можда ћемо моћи да дочарамо осећања, сматра пијанисткиња Сара Марјановић. |
Пијанисткиња је написала једноставну причу, разумљиву и трогодишњем детету. „Траговима звука” је прича о девојчици Јелени која живи у складној породици с мамом и татом. Окружена је љубављу – нежност је начин на који општи с мајком и оцем. Једнога дана мајка одлази у болницу. Девојчица је добила брата! Јелена осећа чежњу за мамом, али и љубомору према брату. Затим је поново преплављује љубав према породици, али и природи, напослетку и својим пријатељима. Ток приче о девојчици Јелени испрекидан је познатим музичким нумерама. Између осталог, то су Дворжакова „Песма моје мајке”, Маснеова „Медитација”, „Сентиментални валцер” Петра Чајковског, музички комади Сарасатеа, Грига, Шумана, Фореа... Много тога за оне који нису имали прилике да слушају уметничку музику.
 |
Руку на срце, да ли класична музика може да буде разумљива данашњој деци? Сара је ту непоколебљива и верује да је све само ствар стрпљења, посвећености и жеље да најмлађима пренесемо љубав према музици.
„Уметничка музика је универзални језик разумљив читавом човечанству. А посебно онима који још немају велико животно искуство, па га свом снагом упијају. Без предрасуда. Деца су чудесна и само им треба посветити пажњу. Били бисте изненађени колико они разумеју музичка дела, али онда кад знају да свирате баш за њих”, објашњава Сара.
Уосталом, све је лако проверити. Иако заузета припремом истоимене телевизијске серије за децу „Траговима звука” и концертима, Сара је расположена да на позив крене у музичку пустоловину с децом. А ко жели да сазна нешто више о овој уметници, упита је за музички савет, пише јој, може да посети њену Интернет страницу:
www.sara-marianovich.com
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
