Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


У Јапану је од изданака једне исте династије владало
125 царева

Династија Капета владала је Француском 700 година.
   Шта у историји човечанства уопште значи дуговечност? Током бурне, три хиљаде година дуге, историје Београд је (заједно с урбаним претходницима другачијих имена) рушен четрдесет један пут. Држава са седиштем у Београду током трајања претходног столећа променила је десет назива. Најдуготрајнији устав модерне Србије био је онај који је 1838. године даровала османска Порта. Турски устав трајао је тек тридесет једну годину, а не би ни толико да су Велике силе раније дозволиле његову промену. Слично је и с државним владама: на власти су се одржавале у просеку по две и по године. Изузетак су можда владајуће династије, које су земљом управљале и више столећа. Мада, међу српским нововековним монарсима само је један уједно рођен као члан владајућег дома и умро природном смрћу у истом статусу, у својој земљи.  Реч је о краљу Петру Првом који је, међутим, у изгнанству провео више од половине живота.
Сирова уметност потпуно нетакнута образовањем  и      угледањем на друге граничи се с генијалношћу  праисторијских пећинских уметника

    Надахнут радом немачког психијатра Ханса Принцхорна и његовом књигом „Уметност ментално оболелих”, француски уметник Жан Дибифе сковао је појам арт-брут да њиме означи уметност самоуких стваралаца који раде ван граница уобичајеног културног миљеа и установа културе заједница у којима живе. Арт-брут подразумева уметност психички оболелих, али и затвореника, ексцентрика, усамљеника, неприлагођених… с маргина друштва. Управо је „маргинална уметност” најчешћи превод Дибифеове кованице код нас. Али се, неретко, срећу и синтагма „аутсајдерска уметност” и буквална – „сирова уметност”.   Уметност Хенрија Дарџера то најбоље показује.
   Изгледало је добро: али чекајте док вам испричам шта је било. Били смо на Југу, у Алабами – Бил Дрискол и ја – кад нам је та мудролија о отмици дунула у главу. То је било, како се Бил доцније изразио, „у часу пролазне умне поремећености”, али ту жалост смо открили тек после.
     Тамо доле била је нека варошица равна као палачинка, а звала се, разме се, Врх. Становници су јој били најбезопаснији и најсамозадовољнији сој гејака који се икада окупио на каквој сеоској слави...
„Јапанци су до сада четири пута погодили оквир гола”, рекао је сталоженим гласом коментатор једне утакмице. Да ли је мислио да су четири пута погодили пречку или стативу гола, или да су дали гол?



   Ни спортски телевизијски коментатори нису више што су некад били! Стварно су другачији. Ни налик на некадашње јунаке нашег детињства. Можда због тога што су свесни да њихова машта не може да смисли такве описе због којих би и најватренији навијачи прснули у смех, ови данашњи определили су се за неку врсту „минималистичког израза”. У извесним приликама, чак и ћутање (мук) после постигнутог гола. Јасно, реч је о лоше увежбаној глуми која је на љубитеље фудбала деловала попут поливања хладном водом. Могло би се рећи да нам је онај некадашњи „барокни” речник спортских новинара, испуњен митолошким појмовима, најснажнијим бићима животињског света и страственим, те страсним повицима „гооол!”, помало недостајао током овогодишњег Светског првенства у фудбалу у Јужној Африци.
„Живот народни се креће и развија кроз гомилу погрешака, случајности, лудорија – и носи га она општа, невидовна и неосетна струја која народним животом низбрдо или узбрдо креће", говорио је овај политичар и један од најзначајнијих српских историчара


... чувени сликар Винсент ван Гог (1853–1890) одсекао је себи лево уво. Међутим, уметников аутопортрет са завојем показује да му је одсечено десно уво зато што је Ван Гог сликао гледајући се у огледалу

... просек живота нилског крокодила у дивљини је 45 година, док у заробљеништву он може да поживи и до 80 година


ДВОГОДИШЊАК
ПУШАЧ

„ФОРМУЛА 1” НА 4 НОГЕ