3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ДВОГОДИШЊАК ПУШАЧ
Тужилаштво у Џакарти покренуло је истрагу у намери да тужи човека који је дозволио да његов двогодишњи син свакодневно пуши цигарете. Не само што му је дозволио, већ се том чињеницом и хвалио! Кратак филм снимљен у кући човек је „окачио” на Интернет. Филм је привукао пажњу јавности у главном граду Индонезије, па су надлежне службе за бригу о деци одмах дале знак за узбуну. Испоставило се да двогодишњи пушач живи у једном селу на Суматри и да га је пушењу подучио отац кад му је било тек годину и по дана! Дакле, већ шест месеци дечак не престаје да пуши. Некада и две паклице дневно! Његова плућа су у врло лошем стању. Тужилаштво ће захтевати да отац буде оптужен за злостављање.
РАСИЗАМ И БЕЗОСЕЋАЈНОСТ
Расизам је штетан. У знатној мери смањује емпатију, односно могућност да се поистоветимо с другим бићем које доживљава патњу или бол, разуме се, уколико је друге расе. То је главни закључак недавно објављеног истраживања психијатара и психолога с Универзитета у Болоњи, у Италији. Уколико је човек жртва расних предрасуда, у његовом уму ствара се нека врста филтера, тако да постаје безосећајан, тврди професор Алесио Авенанти. Он једноставно више не разуме патњу и страдања оних који нису исте расе.
КАКВО НАС ВРЕМЕ ОЧЕКУЈЕ?Љубитељи мачака често претерују у хвалисању и својим кућним љубимцима приписују свакакве, па и немогуће особине. Тако их од давнина прати глас и да су најбољи четвороножни метеоролози.
Прича се да су мачке увек биле добродошле на бродовима, али морнари их нису држали да би ловиле мишеве и пацове већ да би им указале на невреме и долазећу олују. Неки су чак веровали да мачке имају моћ да управљају временом и да својим репом могу да покрену олују.
Ипак, ако се изузму ова претеривања, по неким наговештајима у понашању мачака заиста се може предвидети време. Наиме, кад се мачке често лижу то значи да ће бити топло и суво. Оне, у ствари, лижући се влаже своје крзно. Кад је суво време, у крзну мачке накупе се ситна електрична пражњења која могу да доведу до удара статичког електрицитета, па оне, влажећи крзно, покушавају то да спрече.
Наравно, иако лепе лукавице то раде нагонски, из самоодржања, непогрешиве су и у њихову „прогнозу” можемо да се поуздамо.
БОЉЕ ДА ЗАСМРДИ
Научници се заиста баве разним, па и луцкастим изумима. Међу њих свакако спада и хемикалија тиоли која је опорија од латица цвета Titan arum, или „биљка леш”, како је називају, и смрдљивија од течних излучевина жлезда твора.
Тиоли се додају неким супстанцама како би им дали „мирис”. Наиме, гас који се користи за загревање просторија или спремање хране нема мирис, и да није честица тиолија које га „засмрде”, не би се на време схватила опасност и осетило цурење експлозивног гаса у просторији.
ЛЕПА РУСКИЊА АНАМноги професори српског језика и књижевности, нажалост, муку муче да натерају ученике средње школе да читају лектиру, поготово дела класичне књижевности. Ипак, жеља просветара да младе генерације уведу у свет лепе писане речи, довољно је јака те се они довијају на све начине.
Пре неколико година прибегавало се филмовима – сва дела класичне књижевности која су била екранизована професори су доносили у школу и „читали” их заједно с ученицима. Тако је урадила и једна професорица гимназије из Зрењанина кад је на ред дошао роман „Ана Карењина” Лава Николајевича Толстоја (1828–1920). Да би побудила што већу пажњу ђака, одабрала је америчку екранизацију из 1997. године редитеља Бернарда Роуза с глумцима Софи Марсо, Шоном Бином и Алфредом Молином у главним улогама. И успела је. Двочас је прошао у пажљивом праћењу дела. Охрабрена тим и таквим начином „учења”, сигурна у успех, после неколико дана заказала је контролни задатак с темом „Ана Карењина”.
Ипак, иако је радове са задовољством оцењивала углавном с врлодобар и одличан и тек понеком оценом добар, морала је да упише и једну негативну оцену. Један ученик је јунакињу Толстојевог романа уместо Ана Карењина назвао Ана Курњикова. Име, сада већ бивше, лепе руске тенисерке и модела, рођене 1981. године, било му је у глави заједно са сликом заносне плавуше.
ОПРАНА МАЦА
Једно маче од само четири месеца преживело је прање у машини за веш. Програм прања трајао је пола сата, укључујући и центрифугу! Догодило се то крајем маја у аустралијском краду Сиднеју. Мушкарац је ставио веш у машину у перионици која се налази у његовом комшилуку. Убацио је новчић и одлучио да сачека завршетак прања. Онда је приметио да је нестала његова персијска мачка која га је пратила. Почео је да је тражи, али му ни на крај памети није било да се она крила у прљавом вешу. Изненадио се кад је, отворивши машину, зачуо тихо мјаукање. Маца је била мокра, полуонесвешћена, али жива.
„Срећа је да сам укључио програм за прање у хладној води”, рекао је човек кад је измучену мацу извукао из машине.
------------------------------------------------------------------------------
 |
Бранислав Нушић, наш комедиограф (1864–1938), у ђачко доба био је врло немирно и отресито (бистро) дете. Пошто се на часу српског језика (о народним пословицама) стално окретао, наставник га прозва да наведе један пример: „Колико будала пита, ни сто паметних не могу да му одговоре”, хитро рече Нушић. Наставник се замисли (да ли је њему упућено), па рече: „Да чујем још један пример.” А Нушић: „Паметном је довољна и реч.” Зато наставник доведе управитеља и љутито упита: „Да те чујем сада, Нушићу!” „Невоља никад не долази сама”, одговори Нушић.
Илустровао:
Андреј Војковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
