Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Вулканске ерупције кратко али драматично утичу на промену температуре, падавина, времена, па и климе целе Земљине хемисфере. Током њих се у атмосферу избацују велике количине пепела и сумпор-диоксида
 Ерупција Етне 1992. године донела је оближњој Катанији огромне наслаге прашине.
    У почетку се сматрало да вулкански пепео и прашина највише утичу на климу, али је касније превладало мишљење да, пре свега, аеросоли сумпорне киселине заустављају, упијају и одбијају Сунчеве зраке. Упијени Сунчеви зраци загревају стратосферу, ваздушни слој на висини између 18 и 50 километара изнад тла. На тај начин смањује се количина Сунчеве енергије која долази до Земљине површине. Тако се хлади доњи слој атмосфере, такозвана тропосфера, ваздушни слој од тла до око 18 километара висине.
„Деца говоре оно што мисле. А одрасли вам кажу оно што бисте ви волели да они мисле. Говоре оно што други желе да чују. Зато је боље с децом”, тврди Тимоти Џон Бајфорд



   Премда личи, ово није опис кратког и смешног филмског скеча из телевизијске серије „Невен” Тимотија Џона Бајфорда. Реч је о низу истинитих догађаја.
Могуће је да „нико не поседује мачку”, али научници данас говоре да оне с нама живе већ 11.000 година
Мачка на мозаику у Помпеји из 1. века.
    На изненађујуће велики број интернет сајтова, посвећених пре свега мудростима у вези с мачкама, могу се наћи изреке као „Сваки власник мачке добро зна да нико не поседује мачку” или „Пас је човеку најбољи пријатељ – мачка је мачки најбољи пријатељ”. Наравно, постоји нешто што се зове домаћа мачка, чињеница која указује на то да су људи и мачке током хиљада година углавном живели заједно. Међутим, ово све отвара веома важно питање односа између људи и мачака који понекад уме да буде чудан.
Чини се да разговори о најбитнијим стварима доприноси осећању среће, док трачарење испуњава срце празнином

    Професор Алесандро Панконези с Информатичког факултета у Риму с два асистента држи необичан течај. Реч је о механизму ширења трачева путем друштвених мрежа на Интернету. Назив предмета који предаје професор Панконези гласи „Теорема ширења трачева и њихова проводљивост”. Циљ предавања јесте да пружи одговор на једноставно питање: ако ти нешто кажем, а ти то пренесеш пријатељима путем друштвених мрежа, као што су Фејсбук, Твитер или Мај спејс, колико ће бити потребно да та вест дође до трећег, четвртог, петог корисника мреже?
Кад је у 19. веку, као најновије светско откриће, фотографија стигла у Србију, убрзо је постала „лепа уметност за масе”. Због помаме за портретисањем, народ је попуњавао своје породичне албуме бројним сликама, не слутећи да ће неке од њих имати необичну судбину...





... вампирски шишмиши познати су по томе што усвајају сирочиће и што ризикују живот делећи храну с мање успешним ловцима


НЕ КУПУЈ ОДЕЋУ

Ко може да издржи годину дана, а да не купује гардеробу? Ни панталоне, ни мајицу, ни чарапе. Само доњи веш!

КАКО ПОСТАТИ ЛЕГЕНДА