Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Једна прича о симболима
ДАМА И ЈЕДНОРОГ
Ниједан ловац не може да га ухвати, али он сам прилази усамљеној девојци и спушта главу у њено крило...
Средњовековни прикази једнорога
     Једнорог је митско биће и све приче о њему су симболичне. У данашње време затрпани смо разним сликама: с трилион екрана, билборда, новина... обраћају нам се неке слике. Али симболи уопште нису обичне слике. Они су као капије иза којих се отвара дуг пут. Сваки симбол у себи носи океан порука. Симболичне приче траже мирно ослушкивање, јер оне нас и збуњују и очаравају, подстичу и воде, плаше и соколе.
     Дакле – дама и једнорог. Е, то је баш необична прича.


Олга Илић, наша Сара Бернар
ЗАНОСИ РЕЧИТЕ ЧЕРГАРКЕ
Сви су били уверени да је стигла замена за дотад ненадмашну Велу Нигринову. Мушка половина Београђана је обожавала, а она у сукњама, љубоморна, ткала мрежу сплетки и оговарања. А она је хтела само да игра и пева, (не)свесна да и њена бајка има тужан крај...
Олга Илић као Сакунтала на фотографији Милана Јовановића, 1900. године, изложена у центру Београда

    Сведочанство је из прве руке, из аутобиографских белешки симболичног значења „О њој, која се не враћа”. Замољена да опише сопствени живот на позорници, Госпођа Глумица овако је почела исповест:
    „На зидовима неколико пожутелих фотографија, у души океан успомена. Из тога кута гледам на оно што је прошло, чини ми се неком лудом, махнитом помамом, тако да је све то збркано, хаотично и лепо.
    Синоћ, кад сам се враћала са представе, по улицама разбацаног и још успаваног Ниша, где ме увек све сећа на детињство, где налазим све, само не то детињство које је остало у дубини срца да другује са успоменама на мајку. Ненадано, из неке куће, чула сам промукли глас грамофона. Широка, мераклијска песма пуна успламтелог севдаха, са тамне плоче расипала се у ноћ.    Мелодија ми је тако позната, глас певачице тако близак, застала сам и слушала... То је био Олгин глас. Оне Олге коју још увек носим у себи и поред косе која је почела да седи и поред маске коју данас носим.
    Беше...


Говор биља – калифорнијски цвет
ЗЛАТНА ШОЉА У РАТКОВЦУ
Гитариста је сопственим рукама посадио калифорнијско семе у башти испред породичне куће поред Лајковца. Руку на срце, није био баш убеђен да ће омиљена биљка америчких Индијанаца икада нићи у његовом дворишту...

    Статистички подаци нам поново говоре да су и ове године поводом Дана заљубљених дародавци, тачније дародавке углавном биле – даме. Чак осамдесет пет одсто поклона који заљубљени дарују једни другима (а то су цвеће, чоколаде, књиге и тако даље) купују и дају – девојке, односно жене. Као необична потврда ове тврдње може да послужи цветни поклон који је једна заљубљена дама из Калифорније наменила свом драгану, познатом гитаристи из села Ратковац код Лајковца, иначе повременом сараднику „Забавника”.
    Укратко, судбина је удесила да се Веља, гитариста из Ратковца и солиста групе „Backstage”, и Американка Џејн сретну пре неколико година. Џејн, биолог из Сан Франциска, иначе опчињена биљкама, посебно цвећем, чим је угледала плаве очи ратковачког дике, осетила је да се заљубила. Ни гитариста, који иначе упорно тврди да му је гитара (и гитаристкиње!) увек на првом месту, није остао равнодушан...  После краћих перипетија, љубав је – говорећи језиком биљака – процветала.


Друго лице медаље
НОБЕЛОВЦИ И НЕВАЉАЛЦИ
Како је Алберт Ајнштајн бранио част Марије Кири? Коме је Синклер Луис обећао новац од награде? По чему ће се, осим по научним достигнућима, памтити британски физичар Пол Дирек? Зашто је британска списатељица Дорис Лесинг остала мртва хладна кад је примила вест о највишем признању? Због чега је Лајнус Полинг два пута био добитник? Да ли се Џејмс Вотсон вајка због неумесних примедби? Зашто Мухамеда Лунуса сиромашни кују у звезде?



1  МАРИЈА КИРИ ИЗВРГНУТА РУГЛУ

Да би одбранио пољуљану част велике научнице, Пол Ланжевен једног од уредника изазвао је на двобој

    Марија Склодовска Кири (1867–1934) остаће упамћена као прва особа која је добила две Нобелове награде: 1903. године, заједно са супругом Пјером Киријем, за рад на радиоактивности, и 1911. године за откриће два нова хемијска елемента – радона и полонијума. Нажалост, ова славна научница пољског порекла, мајка две кћерке, у једном тренутку нашла се у средишту великог скандала.


Где се родила наша спољна политика
10 СТРАНИЦА ЗА ИСТОРИЈУ
Написано у јесен 1844. године, „Начертаније" је најпознатији текст српске спољне политике 19. века. Једни га славе, други куде. Текст писан руком Илије Гарашанина нестао је још пре више од сто година




Hogar



јесте ли већ чули да


... Универзитет у Болоњи основан је 1088. године
а Сорбона, париски универзитет, 1150. године.



ма шта кажеш

„ИМАМ САМО ЈЕДНУ ГЛАВУ...”



Писали сте

ТАЈНЕ РИБЉЕГ МЕХУРА

Откуд азот, кисеоник и вештачки гасови у рибљем мјехуру дубинских риба?

darkoklasic@...