3320 25. 9. 2015.
Једна прича о симболима
ДАМА И ЈЕДНОРОГ
 |
| Средњовековни прикази једнорога |
Дакле – дама и једнорог. Е, то је баш необична прича.
Током много векова постојала је и развијала се прича о једнорогу. Први прикази овог митског бића су праисторијски пећински цртежи. Прича о њему постоји у Јапану, Кини, Индији, Персији, Египту... Нарочито је био омиљен у Европи средњег века. Да ли је заиста постојао, као биће од крви и меса, није тема овог текста. „Један је кинески писац приметио да једнорог, управо услед своје аномалије, мора да пролази неопажен – очи виде оно што су навикле да виде”, каже Борхес, тако да ћемо се бавити само чињеницом постојања многобројних симболичних прича о њему. Најчувенија међу њима је прича о лову на једнорога, прича о дами и једнорогу.
Како ухватити неухватљивог
Да разјаснимо прво једну важну ствар – једнорог кога данас срећемо на полицама продавница играчака за децу и у цртаним филмовима само је удаљени одблесак митског једнорога. Он није благо, нежно биће бадемастих очију и пастелног крзна. О, не, никако. Он је биће попут змаја, базилиска, феникса. Један од најстаријих сачуваних описа једнорога каже овако: „Постоје у Индији извесни дивљи магарци велики као коњи, и већи од коња. Тела су им бела, главе тамноцрвене, а очи тамноплаве. На челу имају рог, око стопу и по дугачак. Овај рог саструган у прах и стављен у напитак заштита је од смртоносних отрова... Ова животиња је изузетно хитра и моћна, тако да је ниједно биће, нити коњ нити ко други, не може сустићи или уловити” („Историја Индије” Ктесије Книђанина, око 400. године пре наше ере). Елијан из Пренеста (170–240) у „Суштини животиња” додаје: „Ове животиње су брже од било ког магарца, па чак и коња или јелена... Језиком поезије речено, гонити њега је као тежити недостижном. Прича се да младунчад ове животиње понекад однесу краљу да буду приказана у дане прослава, због њихове снаге, али нико не памти да је одрасли примерак био ухваћен жив.”
 |
| Девица и лав, једнорог на таписерији насталој око 1500. године |
Александрија је тих векова била занимљиво место: египатско наслеђе било је блиско, није била далеко ни тајанствена Етиопија, хришћанство је јачало, а саставни део града чиниле су и јеврејска и индијска колонија (која је, највероватније, заслужна за то што је опис лова на једнорога постао део западног предања о овом митском бићу)... У Александрији су се тада мешали различити утицаји и настајала су нека дела која ће живети у духу и књижевности читавог низа епоха. У Александрији је настао и „Физиолог”, спис који је предак свих многобројних европских бестијарија (књига с причама из животињског света). У њему су се налазиле многе поучне, алегоријске приче о животињама, које су стапале источне, персијске и индијске са хришћанским утицајима. Александријски „Физиолог” први објашњава како ухватити неухватљиво биће, једнорога.
Један од најстаријих сачуваних рукописа „Физиолога” овако описује лов на једнорога: „Једнорог је мала животиња, као јаре, али изненађујуће жесток за своју величину, с једним, врло оштрим рогом на глави, ниједан га ловац не може силом ухватити. Но, може га уловити лукавством. Једна се девица постави на место где он обитава и остави се тамо сама... Чим је једнорог спази, он прилази и спушта главу у њено крило. Она га милује и он усни. Тада прилазе ловци и заробљавају га, те га воде у краљевску палату.” Затим „Физиолог” даје објашњење, хришћанско тумачење, које лов на једнорога приказује као алегорију Христовог оваплоћења и која ће бити плодно тло за вишевековне литерарне и ликовне примере широм Европе.
Задржимо се мало на овом опису. Какав је то чудан лов? На самотном месту постави се девица. Она остаје сама, очекујући сусрет с митским бићем. Страшно, неухватљиво биће пред њу излази радо и мирно, толико мирно да усни у њеном крилу. Тек тада долазе ловци и јединствено биће одводе у краљев двор. Ова прича је вековима голицала машту народа, а надахњивала мислиоце, монахе и алхемичаре. Време је да се подсетимо да је у питању симболична прича и да је сваки детаљ једна врста тајне шифре коју у овом тексту нећемо и не можемо раскринкати, али свакако осећамо да смо позвани у истраживање, зар не?
Пут у рај
Сваки опис једнорога наводи да је то силна, неустрашива, опасна, окрутна, дивља, неприступачна и обичним средствима неухватљива животиња. Уколико га случајно сретнете, а то је готово немогуће јер се он клони људи, требало би да побегнете главом без обзира. Ова извесна ватреност, ужареност његове природе повезивана је с унутрашњим жаром и духовним пламеном или, како се то наводи у „Речнику симбола”, с уништењем „чулних перцепција и индивидуалне егзистенције”, као и с чињеницом да „топлота доводи до биолошког и духовног дозревања”. Такође, он живи у шумама и пустињама. Елијан из Пренеста наводи и то да у Индији једнорога називају картазонос – краљ пустиње. Пустињачки живот, осамљивање, такође указује на усредсређивање на унутрашње процесе, на склањање од заталасаног, ужурбаног, узнемиреног света свакодневице. Једнорог је најчешће описиван и као биће које има чудотворан, моћан рог који рашчињава отрове. Но, о једнорогу постоји још много прича. А девица?
 |
| „Дама и једнорог”, рад нашег познатог сликара Милана Туцовића |
У Богородичином акатисту девица се назива и „мостом који житеље земље одводи са земље на небо”. А управо је небо место на које доспева једнорог, јер краљев дворац који се помиње у описима лова на једнорога био је само друго име за најлепше, највише, најдивније место – рај. Сусрет даме и једнорога догађа се у тишини, без речи. Једнорог – моћан, неукротив и осамљен – овај пут прилази некоме, девици. Дешава се промена и он бива ухваћен, те одведен у краљевски дворац, пред краља, у рај.
Недавно смо у Београду имали прилику да видимо низ слика под називом „Дама и једнорог”. Сликар Милан Туцовић дао је живи, савремени, али и даље тајанствени приказ овог симболичног сусрета. Својим житељима 21. век нуди дигиталне шуме података, истовремени осећај повезаности и општења с целим светом (интернетом и мобилним телефонима) али и зјапећу рану сталне усамљености, савремено доба преобликује женственост и мужевност, меша их, замагљује границе, а девичанство не слави ни у ком облику... Но, историја не може у основи да измени суштину једног старог симбола – историја непрестано додаје нова значења, али она не мењају бит. Сусрет јединственог присуства које рашчињава затроване воде с нежним и неустрашивим девичанским стањем може се поновити, и понавља се увек изнова. Опис лова на једнорога нека је врста упутства, мапе.
Приче о једнорогу су многобројне: какав се то камен крије у корену његовог рога, зашто му је слон највећи непријатељ, какви су то дивљи људи који јашу једнорога.
Аутор:
Миља Вуковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
