Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Прочитај, прочитај
СВЕ ЗЕМЉЕ СВЕТА

Држава се одликује као заједница подручја и становништва подвргнутих организованој политичкој власти која је чини сувереном. Али, да би држава постојала, мора да буде и међународно призната, што се најбоље потврђује кроз чланство у Уједињеним нацијама. Ова организација тренутно броји 192 члана, а уз њих има и два посматрача, односно државе које могу да присуствују састанцима, али немају право гласа. Иако би, по свом називу, требало да окупљају различте нације, УН су заправо заједница држава. Националност означава припадност групи људи који деле језик, културу и етничко порекло, али она не мора да има везе с поделом на државне територије.

Државе чланице Уједињених нација:     


Авганистан Кабул
Азербејџан Баку
Албанија Тирана
Алжир Алжир
Андора Андора ла Веља
Ангола Луанда
Антигва и Барбуда Сент Џон
Аргентина Буенос Ајрес
Аустралија Канбера
Аустрија Беч
Бангладеш Дака
Барбадос Бриџтаун
Бахами Насау
Бахреин Манама
Белгија Брисел
Белизе Белмопан
Белорусија Минск
Бенин Порто Ново
Боливија Сукре (конститутивна)
Ла Паз (административна)
Босна и Херцеговина Сарајево
Боцвана Габероне
Бразил Бразилија
Брунеј Бандар Сери Бегаван


Наши велики добротвори – сер Чарлс Хајд
ПЛЕМИЋ ЧАРЛС ОД ВИНЧЕ
Извесно је да би ко зна колико каснила ископавања на нашем најпознатијем археолошком налазишту да се у целу причу није умешала госпођа Браун и да је није послушао професор Васић

   Две странкиње обележиле су најплодније раздобље доброчинстава у Србији. Једна је Мабел Грујић, супруга нашег посланика у Вашингтону Славка Грујића, и госпођа Браун, супруга Алека Брауна, тада већ бившег лектора за енглески језик на Београдском универзитету. Госпођа Грујић подстакла је српске научнике да од Карнегијеве фондације траже помоћ (додељено 100.000 долара за Универзитет у Београду), а госпођа Браун предложила је сер Чарлсу Хајду да новац уложи у археолошка истраживања у Србији. Управо захваљујући овој проницљивој жени, настављена су ископавања на археолошком налазишту Винча, која је још 1908. године започео професор Милоје Васић. Радови су трајали до почетка Првог светског рата, а накратко обновљени 1924. године, јер за то у осиромашеној држави није било новца.


Оно што не знамо о школи
РОДИТЕЉИ, УСПЕШНИ ПРЕГОВАРАЧИ!
Успех ученика у највећој мери зависи од угледа који родитељи о свом детету шире, најпре међу професорима, а потом и међу ученицима – показује истраживање психолога из Манчестера


   Енглески филозоф Џон Лок (1632–1704), оснивач емпиризма, тврдио је да нема ничег у разуму чега већ нема у чулима. Другим речима, спољни свет спознајемо чулима.   Супротно њему, аргентински писац Хорхе Луис Борхес (1899–1986) мислио је да је човек непрекидно под различитим утицајима осећања, а не само чула. Између осталих, међу тим важним осећањима која на нас утичу и уче нас животу су пријатељство, али и непријатељство, равнодушност и тако даље. Укратко, Борхес је сматрао да до знања долазимо на разне начине.


За читање и уживање
Шумска бајка о брезином браку

Увек мало по страни, такве су вам брезе.
Тачно толико од шуме колико од реке, готово на додир најтање и најдуже гране листа, кад се он најдаље истегне. Готово, а ипак, мало даље, таман да се не да додирнути, изван домашаја.
Огледа се у реци, али тек ако се талас распе, прснувши увис, дотаћи ће је. Као кап, не као река. Бреза је лепотица и то је познато, али баш та недодирљивост чинила ју је тако пожељном. Толико да су сви одједном стали да јој се удварају.
Најближа, земља се отворила прва:
– Из мене растеш. Ја те храним. Дајем ти ослонац. Носим те и држим. Ионако си моја. Удај се за мене и, по природном закону, буди ми супруга.
– Не – рече бреза одлучно. – Ти ми пре можеш бити отац или мајка, него муж.
А кад земља стаде да протестује, бреза се насмеја:
– Па, измакни се ако можеш.
– Лепотица – паметница! – додаде река, пакосна на земљу. – Заборави то блато, брезо. У мени се огледаш, моја вода те поји. Моја пена те умива. Без мог одраза не би знала колико си лепа.
– Не – рече бреза, размисливши мало. – Лепа сам ако сам лепа, а не ако се огледам. Поји ме вода, а пена... Хм, у пени таласа има нешто чудно. Нешто друго. То више ниси ти, реко. Нећу ти бити супруга.


Књижевна награда
Бирамо најбољу књигу за младе објављену у 2009. години


Време је за књиге
ТАЈНА ЗВАНА Џ. Д. СЕЛИНЏЕР
Чињеница да је писац чувеног „Ловца у житу” на врхунцу славе одлучио да престане да објављује књиге и наставио да пише само због личног задовољства, за свет је постала нерешива загонетка. Зашто неко тако упорно одбија славу?                         



Hogar



Jeste li već čuli da

... сваке године у Великој Британији потроши се око двеста двадесет два милиона фунти да би се очистиле залепљене жваке по тротоарима и коловозима улица у градовима.    


Ма шта кажеш

ПАС, НАЈГОРИ ПРЕДСЕДНИЧКИ ПРИЈАТЕЉ



Писали сте

РИЗНИЦА ЈЕЗИКА

Дарги Забавниче,
Волим да пишем приче, а неке сам већ објавила у школском часопису. Често ми се деси да, кад желим да ми прича буде богатија речима, неке речи не могу да се сетим. Мој тата има речник енглеског језика који се зове „Тезаурус“ у којем су, поред сваке речи, наведене и речи сличног или истог значења. Мени би баш такав речник користио, али на српском. Постоји ли такав речник?