Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ма шта кажеш


ПАС, НАЈГОРИ ПРЕДСЕДНИЧКИ ПРИЈАТЕЉ


Пас је до тада мирно куњао на жениним ногама. Међутим, чим се на вратима појавио њен супруг, куцов расе малтешки теријер изненада је зарежао, скочио као опарен и угризао човека за стомак. Можда ова вест не би била вредна помена да главни јунаци ове приче нису Жак Ширак, бивши француски председник, његова супруга Бернадет и њихов кућни љубимац по имену Сумо. То није био први, већ трећи по реду напад на Ширака. У јануару ове године некадашњи први човек Француске завршио је у болници јер му је Сумо, такође без неког видног разлога, зарио зубе у тело.
До тада ведар и разиграни куцов сасвим је променио понашање кад су се Ширакови иселили из Јелисејске палате. У председничком дому у Паризу малтезер је до миле воље могао да јурца по великим зеленим површинама и никад није показивао ни наговештај насилног понашања. Међутим, кад су се Ширакови преселили у апартман, Сумо је, тако бар верују психолози који се баве псећим понашањем, почео да пати од неке врсте депресије. У знатно мањем простору очигледно се осећао тескобно и сав бес је почео да искаљује на Жаку Шираку. Није било друге, после трећег напада, бивши председник је тешка срца морао да поклони пса. Сумо сад живи на једном имању у Прованси и поново је онај стари, задовољни куцов који весело трчкара пољима.



АПЛАУЗ ЗА ПИЛОТА 
 
Зашто је лет од Шарлоте, града у Северној Каролини, до њујоршког аеродрома ”Ла Гвардија”, првог октобра ове године, изазвао такву пажњу не само америчке, већ и светске јавности? У пилотској кабини поново су се, на истом задатку, нашли капетан Чезли Суленбергер и копилот Џефри Скајлз. Ова двојица летача ушла су у легенду кад су 15. јануара, такође ове године, извела несвакидашњи подухват. Тада су, при узлетању с аеродрома у Њујорку, налетели на огромно јато птица и изгубили су контролу над авионом. Велико пилотско искуство и ретка присебност спасла је животе свих путника и чланова посаде. Суленберг и Скајлз схватили су да ће бити најбезбедније ако летелицу приземе у реку Хадсон, што се испоставило као исправна одлука јер је свих сто педесет пет особа преживело. Зато не чуди што су сви путници на лету од Шарлоте до Њујорка били веома узбуђени. Један од путника касније је изјавио да је могао да се опусти и мирно преспава читав лет, док је други рекао да се осећао почаствованим што су га возила дојица најбољих пилота на свету. Кад су испуштени точкови и авион почео да рула по писти, авионом се проломио громогласан аплауз.


ВИНИ ПУ У НОВОМ ДРУШТВУ

Почетком октобра ове године у Великој Британији и Америци појавио се нови Вини Пу, заправо збирка од десет прича с пустоловинама овог чувеног медведа и његове дружине. Новост је што се уводи један сасвим нови лик – видра Лоти која ће се, верују аутори, по особинама сасвим уклопити и чак обогатити приче за које већ влада толико занимање да ће убрзо бити преведене на педесет светских језика. Иначе, као што се добро зна, Вини Пу настао је у машти Алена Александра Милна (1882-1956), енглеског писца који је приче о плишаном меди први пут објавио 1926. године. Вини Пу стиче огромну популарност посебно од касних шездесетих година протеклог века, када је овај лик оживео на филму у Дизнијевом студију. Права да издаје старе, али и нове књиге о овом симпатичном меди има Заоставштина А. А. Милна којим тренутно председава Мајкл Браун..

РОЂЕНДАН У БОЦИ             

Мишел и Данијел Онесим били су збуњени кад су у песку угледали боцу. Шалећи се да не очекују писмо ни од кога, схватили су да је боца запечаћена и да је у њој заиста угуран папирни свитак. Брачни пар Онесим случајно је налетео на боцу, кад су кренули на пецање у француској луци Сен Жил Кроа д Ви. Писмо је још 2003. године упутила Ана Ернандез, чуварка светионика на Тачер острву, надомак Рокпорта у америчкој држави Масачусетс. Дакле, боца је прешла преко четири и по хиљаде километара. Иначе, славећи рођендан пре скоро двадесет година, Ана Ернандез осетила се толико усамљеном да је решила да пошаље поруку непознатом примаоцу и замоли га да јој, кад нађе боцу, пошаље честитку за рођендан. Мишел и Даниел су то хтели да учине, али су сазнали да је после једне операције шездесетједногодишња Ана нажалост изгубила битку и преселила се да на оном свету чува неке друге светионике.


ДА СЕ НЕ ПРИМЕТИ РАЗЛИКА

Раул Дифи (1887-1953), француски сликар графичар, керамичар и индустријски ликовни уметник, био је познат као сликар сунчаног југа, бродова и поља, лепоте женског тела, али и као декоратер значајних јавних објеката. Током свог развојног пута следио је утицаје импресионизма, фовизма, па кубизма док није изградио модеран реалистички израз.
Једном приликом насликао је помало идеализован портрет свог веома угледног заштитника. Али, кад му је Дифи показао платно, човек је са снебивањем закључио:
- Овај портрет уопште не личи на мене!
- Заиста? – мирно је узвратио Дифи. – Па, у том случају, ви се потрудите да личите на њега и разлику нико неће да примети.


број: