Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Оно што не знамо о школи


РОДИТЕЉИ, УСПЕШНИ ПРЕГОВАРАЧИ!
Успех ученика у највећој мери зависи од угледа који родитељи о свом детету шире, најпре међу професорима, а потом и међу ученицима – показује истраживање психолога из Манчестера


   Енглески филозоф Џон Лок (1632–1704), оснивач емпиризма, тврдио је да нема ничег у разуму чега већ нема у чулима. Другим речима, спољни свет спознајемо чулима.   Супротно њему, аргентински писац Хорхе Луис Борхес (1899–1986) мислио је да је човек непрекидно под различитим утицајима осећања, а не само чула. Између осталих, међу тим важним осећањима која на нас утичу и уче нас животу су пријатељство, али и непријатељство, равнодушност и тако даље. Укратко, Борхес је сматрао да до знања долазимо на разне начине.
    Један од начина да се стекне знање јесте и школовање. Сведоци смо да се поимање школе мења из године у годину. Понекад се чини чак и брже. Да ли су школе некада биле боље? Многи тврде да јесу! Да ли су учитељи и професори били вештији, паметнији, строжи, а ученици послушнији? Да ли су млади људи после школовања били боље образовани него што су данас?
    Безброј питања на која није могуће дати сасвим тачан одговор, јер, ако се вратимо Локу и Борхесу, сетићемо се да школска настава и није једини начин на који човек долази до сазнања: ту су и искуство и осећања... И много тога још! И Интернет – додали би данашњи ђаци.

Искрена и неискрена помоћ

   Откако постоје школе, о односима ученика и професора написано је много. Времена се мењају и много тога се понавља. Међутим, пажњу је ипак привукла вест коју су недавно објавиле светске новинске агенције.   Реч је о опсежном, вишегодишњем истраживању професора психологије с Универзитета у Манчестеру (Енглеска). Укратко, исход истраживања гласи отприлике овако: успех ученика у школи (тачније добар успех), у највећој мери зависи од угледа који родитељи о свом детету шире, најпре међу професорима у школи своје деце, а потом и међу самим ученицима! Дакле, уколико вас сматрају добрим примером за остале, „генијем” или, пак, „проблемом”, непослушником – то није увек заслуга само ученичког понашања, већ понашања родитеља! Утисак који професори стичу битно зависи од тога како су родитељи приказали своје наследнике и укључили их у ново друштво.
    Шта то значи?

    Вероватно много тога. Пре свега, да и професорима и деци понестаје времена и стрпљења да упознају своје нове другове с којима проводе добар део дана. Наставници често не воде рачуна о осећањима ученика. И обратно. Али, кад им родитељи објасне у чему је реч, онда је некако лакше. Наравно, „објашњење” није увек у корист ученика. Понекад, на прву примедбу професора, родитељи пред наставником и осталим ученицима почињу да црвене од беса. Стискају песнице и обећавају да ће се обрачунати с том прзницом и нерадником чим стигну кући.
    Други, пак, мудро примењују својеврсну психолошку тактику.   Објашњавају како је из тог и тог разлога дете било спречено да научи, да има превише обавеза, да је његова нарав посебна, да је обдарено за музику али, нажалост, не и за математику. Руку на срце, понекад су оваква образложења и искрена, па и тачна. Некад се, међутим, „провиде” од лажи и неискрености.

Напасник или стидљивко?

    Ево и недавног примера из једне београдске основне школе.   Учитељица је пришла мајци првака која је свог синчића чекала испред школе.
    – Госпођо, морам нешто да вам кажем. Ваш син је насилан. Насилнички се понаша према другој деци.
    – Мој син? – зачудила се млада мајка. – Све може да буде, али насилан свакако није. Ствар је изгледа у нечем другом. Знате, мој син је веома уплашен. Осетљив је, прави плашљивко, да не кажем кукавица, пре него што је насилник. Он се вероватно тако брани. Уосталом, видећете.
    Учитељица је климнула главом с разумевањем и захвалила мајци на објашњењу.
    Сутрадан су се опет среле. Учитељица је пришла мајци и казала:
    – Били сте у праву! Изгледа да је управо како сте и рекли. Данас сам се заштитнички понела према вашем сину и забранила другој деци да га задиркују. Све се променило!

    Осим што доказује да је истраживање манчестерских научника тачно, ова прича из београдског школског живота доказује да има дивних наставника. Браво за београдску учитељицу.

Аутор: 
Mирјана Огњановић
Илустровао: 
Добросав Боб Живковић
број: