Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




С оне стране вероватног
УКРАДЕНИ ЖИВОТ

 

Шта се догађа кад неко тврди да је неко други? Говори околини непознате језике, понаша се као друга особа и зна неке невероватне појединости из туђег животаukradeni zivot
 
Рођена у Будимпешти 1918. године у кући имућних родитеља, Ириш Фарзади имала је безбрижно детињство. Била је одличан ђак, посебно добро су јој ишли језици и математика, али то није било једино у чему је бриљирала. Код куће је, делећи занимања своје породице за парапсихолошке појаве, још пре петнаестог рођендана наступала као медијум. Током сеанси које је водила њена мајка, Ириш је привлачила духове разних бића; нека од њих чак су тврдила да долазе с друге планете, нека би проговорила кроз њу на непознатим језицима. Дешавало се и да одбију да оду пошто се сеанса заврши, задржавајући се и по више дана, али би на крају ипак молили да буду „ослобођени”. Онда је у августу 1933. године биће које је говорило шпанским језиком настанило Иришино тело с јасном намером да ту и остане.
Госпођа Фарзади сматрала је да ће се на крају удаљити, као што је био случај и с осталим духовима. Наравно, била је узнемирена изненадним и – барем се надала – привременим губитком идентитета своје кћерке.


Говор биља – мандрагора
Људска душа у телу биљке

 

Варљивост и привлачност мандрагоре нагоне нас да се упитамо да ли је она магија или мит, отров или лек, надахнуће или варка. Прави одговор вероватно лежи негде у средини, а несмањено занимање како лаика тако и научника оправдава сву њену тајанственост и моћ
 
    Пролећна ноћ, млад месец. Поноћ је. Читаву годину врачара чека тај тренутак. Одлази до места где је неки разбојник обешен. Испод вешала налази биљку која личи на капицу дворске луде и за коју се пре може рећи да вири из земље, него да из ње расте. Хвата је и повлачи свом снагом. Биљка се опире, ужасно вришти, покушава да се укопа што дубље у земљу. Постоји веровање да је вриска тако снажна, продорна и непријатна да може да изазове смрт онога који је вуче. Зато се често не хвата рукама, већ се везује псу за реп. Пас се потом дозива, а кад извуче биљку с кореном одмах угине. Пошто врачара извади корен из земље, пажљиво га узима у наручје, мази га и пази. Наиме, ишчупани корен има облик човечуљка и личи на мушкарца или жену. Копрца се све док га врачара не однесе кући и смести у креветић. Тад му на лице утисне две бобице клеке (Juniperus communis) уместо очију и раскошно га обуче. Тако корен оживи и почну да му расту чекиње уместо косе. Сваке суботе га купа у вину. Човечуљак од мандрагоре расте, али никад не прелази узраст трогодишњег детета. Уз то је ђаволски зао и пакостан. Застрашује људе, чини свакојаке подлости и уз то се смеје дивљачки. Једина корист од њега је што зна где је закопано благо, тако да онај ко га има долази до баснословног блага. На крају ипак изазива неслогу у породици, сви се међусобно поубијају, а вештица и сама заврши на вешалима...


О три свеца у Млецима
Малтешки псић
О овим Карпачовим сликама писано је много и детаљно, још од Џона Раскина, који је саветовао путнике да у Скуолу сан Ђорђо дељи Скјавони понесу позоришне догледе како би боље могли да уживају у „врхунској, мирној, искреној и чврстој дражесности савршеног сликарства”
Малтешки псић
 
На овогодишњем венецијанском Бијеналу, у дворцу Зорзи – који је привремено претворен у црногорски павиљон – своје радове под називом „Елегије Зорзи” излаже чувени црногорски уметник Дадо Ђурић. У складном дворишту ренесансног дворца посетилац је суочен са стравичним пејзажом уништења – с Дадовим, више него узнемирујућим сликама и скулптурама лешева и костура, лобања, разваљених карлица и извијених кичми, сраслих уз зарђале каде, бојлере и непрепознатљиве, црне и масне машине. Као да су у питању разбацани трагови ужасног пира какве немилосрдне, разарајуће немани.
У дворац Зорзи свратио сам, између осталог, пошто је био на путу мог уобичајеног ходочашћа у Венецији: посете Скуоли сан Ђорђо дељи Скјавони (Сцуола ди сан Гиоргио дегли Сцхиавони).


Broj 3000
НА РОЂЕНДАН ПИТИНОГ ДЕТЕТА
Уводни текст Владимира Булатовића Виба, главног и одговорног уредника „Политикиног Забавника” од 1984. до 1987, објављен у специјалном прекоредном броју под називом „Срце од лубенице”, 24. априла 1984, поводом обележавања 45-годишњице излажења листа



hogar3000



Јесте ли већ чули да...

... трење помаже возачу да држи волан и да гуме чврсто приањају за тло, али успорава окретање точкова .
... стазе по којима се возе трке „формуле 1” дугачке су од три до седам километара, али се, у зависности од броја кругова, вози нешто више од три стотине километара по трци .
... половина енергије коју људи добијају из хране потиче од три врсте траве: пшенице, пиринча и кукуруза .
... дрхтањем тело производи додатну топлоту у мишићима .
... и велики сликари попут Рафаела сликали су својеврсне „шаблоне” по којима су ткане таписерије .


МА ШТА КАЖЕШ

КАКО ЈЕ ХОЛИ „НАДРЉАО” У ШКОЛИ