Broj 3000

Уводни текст Владимира Булатовића Виба, главног и одговорног уредника „Политикиног Забавника” од 1984. до 1987, објављен у специјалном прекоредном броју под називом „Срце од лубенице”, 24. априла 1984, поводом обележавања 45-годишњице излажења листа

Не може се схватити приврженост толиког света, шароликог по годинама и судбинама, „Политикином Забавнику” ако се не објасни да је он, у ствари, посластица, боље рећи питино дете. (Питино дете је онај вишак теста за питу који се испече пре пите и може се правити с разним надевима и филовима: пекмезом, џемом, медом, шећером... Укусно је и гута се у сласт.)
Од 1904, значи 35 година, свакодневно су правили питу од вести, питу „Политику”, да би у фебруару (28) 1939. направили од прича питино дете или „Политикин Забавник”.
Година 1939. није била година за Забавник. Од 1936. траје генерална проба Другог светског рата у Шпанији. Слобода на својој страни има добровољце, а против себе обучене стрелце, увежбане на живим циљевима. Југославија са севера добија, изненада, најгорег могућег суседа, бившег каплара а будућег главног управника кланица за људе, Адолфа Хитлера. Он је са својим трупама умарширао у Аустрију и шчепао комад Чехословачке, неометан.
Пре би се рекло да је то било време смрти, време страха и време неизвесности. Баш тада излази „Политикин Забавник” као шећерлема, да убије горчину у устима, да усне стегнуте у грч развуче у осмех, да ободри људски дух који већ дрхтури у сенци Црне даме с косом.
Намера и циљеви „Политикиног Забавника” су јасни. Уредништво не крије зашто се бори и на шта би да наговори своје читаоце. То би се могло изразити акростихом који бисмо назвали циљ „Забавника”:
З брисати досаду гумицом радозналости
А тлас стављај под главу да би се свако јутро будио на другом континенту
Б уни се против сваког поповања
А мрел отварај, читаоче-принче, чим дуне јак ветар, можда ће те однети на твоју планету
В оли то дете које сваки човек носи у себи
Н икад не пиши исквареним језиком окорелих административаца и малограђана
И ди у свет маште, слободно, не чекајући ничију дозволу
К орачај лаким кораком у правцу светлости која јача људски дух

У „Забавнику” се писало бајковито и лековито, цртало лако и духовито.
Паја Патак и његови сестрићи као да су гегали по нашим двориштима и друговали с нашом децом. Та деца су навијала за малог миша Микија кад је ратовао против мрске џукеле и покварењака Хромог Дабе.
И таман је „Забавник” постао кућна писмена животиња а избио је рат, други, светски, погибељнији.
Рат је био крај свега што смо волели: крај слободе, мира, забаве, хлеба, смеха, сна, спокоја...
Заједно с питом туђинска цокула је изгазила и питино дете.
Кришом у тамним подрумима, у преосталим бројевима „Забавника”, дечаци су у Хромом Даби препознавали Хитлера, а себе поистовећивали са мишом Микијем, који ће на крају надмудрити глупавог силника.
Године 1944. дошла је слобода али не и забава.
Све до 1952. неће излазити „Забавник”. У временски размак од 1944. до 1952, у време од слободе до забаве, морамо да поменемо врло важне послове као што су пребројавање мртвих, видање свакојаких рана... Додајте томе обичај да се уместо љубавних писама чешће исписују изјаве оданости, кречом по зидовима; да леци замењују новине а билтени часописе. Треба схватити да су сви били гласнији од забаве. Она није смела да се јави ни за реч; помињали су је као нешто неумесно, неукусно и бивше.
Није прошло ни четири године мира, а опет нове претње са стране од које смо очекивали све друго, осим тенкова на границама. Опет нове глади и неизвесности.
Године 1952. помало попушта грч на лицима, појављује се опет „Политикин Забавник”.
Као свако дете које није упуштено од рођења, ово питино дете надокнађује осам година у којима је било брисано са списка.
Сачувало је своју свежину и данас после 45 година живота.
Проверите то сами. Прелистајте „Забавник”. Осетићете свежи ветрић; од њега ћете лакше корачати и биће вам лепше у души, осећаћете се боље после тог свежег ветрића који носи мирисе детињства, чаролије и игре.
У глави вам постаје светлије, више не жмиркате незадовољно, гледате очима којима се вратио сјај и које као да више и даље виде. Можете да се усправите, јер сте на свом острву које се уздигло у мору сивила. Звезде су вам надохват руке .