Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Последњи дани Николаја Васиљевича Гогоља
ЖИВ



Осамдесетак година после смрти, кад су посмртне остатке писца „Мртвих душа” преносили на ново московско гробље, примећено је да је његова лобања окренута на страну. Гласине су кренуле брзином степског пожара...

осле дугог путовања од места до места, од Европе до Палестине, у потрази за здрављем и надахнућем, а не налазећи ни једно ни друго, четрдесеттрогодишњи Николај Васиљевич Гогољ последње уточиште нашао је у московској кући грофа Александра П. Толстоја. Његов читавог живота слабачки организам посве је исцрпљен: већ месец дана узима, а и то повремено, тек гутљај воде и чашу црвеног вина. Двојица лекара упорно покушавају да га лече као обичног лудака.
   Један од њих непрестано га убацује у каду с топлом водом и онда му на главу изручује канте хладне. Потом га смешта у кревет с пет-шест дебелих пијавица прилепљених за нос. (Да ли је несрећни писац тада призивао у помоћ мајора Коваљова из своје приповетке „Нос”, кога је тај веома важан део тела тек тако напустио?!) Гогољ стење и јауче покушавајући да се отргне. Узалуд. У телу нема више ни трунке снаге, чак је кроз трбух могла да му се напипа кичма. И то њему, чији је желудац – како је написао Владимир Набоков у биографској студији „Николај Гогољ” – имао огромну запремину јер нико није могао да усиса толико макарона ни да поједе толико пите од трешања колико тај мршави човечуљак.


Кајаком до Аустралије
7 ГОДИНА


Није имао посла, а волео је путовања и пустоловине. Два добра разлога да млади Немац пропутује пола света и заврши у – затвору!



ад сам већ стигао у Грчку, зашто не бих отишао и до Аустралије?”. Овако је, по причи, Оскар Шпек, двадесет петогодишњи власник малог електричарског предузећа из Хамбурга, на северу Немачке, одлучио да направи готово немогуће. Кренуо је на пут који му је променио живот.
    Немачка после Првог светског рата није била држава за коју је могло да се каже да је лагодна за живот. Вајмарску републику (названу по граду Вајмару у коме је 1919. године и основана) тресла је велика економска криза, посла и новца није било, а и они који су радили свакодневно су стрепели да ће остати без радног места. То се догодило и Оскару.
   – Запошљавао сам 21 човека, али сам морао да затворим предузеће, више није било посла. Чуо сам да га на Кипру има, у рудницима бакра. Могао бих тамо да окушам срећу – рекао је пријатељима.


ПЕТКОВДАН / 14. август 2015.
ВЛАДА


На данашњи дан 1805. године основан је један од првих органа власти у устаничкој Србији – Правитељствујушчи совјет

уном против дахија 1804. године почео је Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића – Карађорђа. Победама код Иванковца и на Мишару устаници су показали завидну снагу и умеће ратовања. Уследио је краткотрајан мир који је издејствовао трговац Петар Ичко. Међутим, када је на српску страну у рат ушла и Русија, 1807. године освојена је београдска тврђава а потом су устаници ослобађали и друга места ван Београдског пашалука. Наполеонов поход на Русију принудио је јединог савезника Србије да склопи мир у Букурешту и од Турака добије аутономију и амнестију за Србе. Пошто су устаници настављали да се боре, огромна турска војска сручила се на Србију и 1813. године поново је ставила под своју власт. Карађорђе је напустио Србију.


Како је фудбал стигао у Србију
ДУГИ ДАНИ

Као ни око много чега другог, Срби дуго нису могли да се сложе ни кад су почели да играју фудбал. Бар десеторица њих тврдили су да су управо они донели прву фудбалску лопту у Београд, а те трагове пратили су и хроничари спорта. Ствар је, чини се, рашчивијао Србољуб Тодоровић и то почетком шездесетих година прошлог века.



ви су се сложили да је прва фудбалска лопта у Београд стигла из иностранства, одакле ју је донео неко од студента који су тамо боравили. Једино је година била спорна. Растезало се од 1898. до 1902. године. Онда је откривен напис из „Вечерњих новости” од 23. маја 1896. године. У новинама је стајало да су „деветнаестог маја гимнастичари ‘Сокола’ изводили разне игре једном великом лоптом, и то, што је најзанимљивије, само ногама. Игром је руководио Хуго, син Едија Булија”.


Hogar



Јесте ли већ чули да




… магнолија, дрво с упадљиво лепим и крупним цветовима, појавило се, како сматрају ботаничари, пре сто милиона година, а у старој Кини само је цар имао право да је гаји у својим вртовима


Ма шта кажеш


                             МОТОР НА ВОДИ




Писали сте



ПИНГПОНГ НА СЕМАФОРУ

Један другар недавно је био у Немачкој и каже да је, док је чекао да се упали зелено светло за пешаке, могао да игра пингпонг са особом с друге стране улице преко аутомата на семафору! Да ли је ово заиста могуће?