Писали сте
ПИНГПОНГ НА СЕМАФОРУ
Један другар недавно је био у Немачкој и каже да је, док је чекао да се упали зелено светло за пешаке, могао да игра пингпонг са особом с друге стране улице преко аутомата на семафору! Да ли је ово заиста могуће?
АНА, Неготин
Крајем прошле године, Амели Кунцел и Сандро Енгел, двоје студента Универзитета у Хилдесхајму, градића недалеко од Хановера, осмислили су компјутерску игрицу и назвали је „Стритпонг”. Пред градске власти изашли су с предлогом да се ова игра угради у аутомате на семафорима, који служе пешацима да затраже брже укључивање зеленог светла. Пошто у Немачкој ови аутомати већ имају „тачскрин”, на њима су могуће и друге радње осим сигнализације за промену светла. Како су надлежни прихватили предлог, игра је покренута и становници су је убрзо прихватили.
Људи се често досађују док чекају да се промени светло како би прешли улицу, а ово је један од начина да се забаве, и можда упознају неког док играју виртуелни облик пингпонга! На почетку партије морате да имате саиграча с друге стране улице, а када завршите игру, срешћете се на прелазу. Ето прилике за разговор. Амели и Сандро истичу да је игрица тек почетак и да им је у плану да у аутомате уграде и програме који би доносили најновије вести, образовали млађе о понашању у саобраћају, као и програме за упознавање и изласке.
СОДА ЗА СВАКУ УПОТРЕБУ
Недавно сам чула да је сода бикарбона добра за лечење опекотина од Сунца. Да ли је ово тачно и за шта још може да се употребљава?
САЊА, Смедерево
Натријум хидрогенкарбонат, како му је хемијски назив, у свакодневном животу познатији као сода бикарбона, бели је прах који се слабо раствара у води. Своју широку примену на овим просторима нашао је у домаћинству, пре свега у кухињи, где се употребљава у припреми колача, палачинки, али и код невоља с горушицом.
Изван кухиње, сода бикарбона може да се користи за лечење опекотина од Сунца. Потребно је помешати је у шољици хладне воде и затим у то потопити чисту газу. Ставите је на кожу и убрзо ћете осетити олакшање и освежење.
Може да помогне и код уклањања иверја које се забило дубоко у кожу. Тада је ваља помешати с мало воде док се не направи густа смеса. Ставите је на повређено место, прекријте све фластером и оставите да стоји 24 сата. После тога ивер ће изаћи из коже толико да ће моћи лако да се извуче.
Овим прашком може добро да се опере коса, темељније него када се то ради само шампоном. Довољно је само да пре утрљавања шампона на дланове поспете прах и заједно са шампоном нанесете на косу. Кад завршите прање, приметићете да је коса много чистија.
А сода без алуминијума може се користити уместо дезодоранса а и у друге козметичке сврхе.
ШЕСТ МИНУТА ЗА ХИМНУ
Која држава у свету има најдужу химну?
АЊА, Мали Зворник
Химну, свечану и званичну песму, има свака држава на свету. Веселијег или тужнијег ритма, са стиховима или без њих, тек, пуне верзије већине химни углавном не трају дуже од три или три и по минута. Изузетак од овог правила је химна Уругваја, најдужа химна на планети. Званичног назива „Национална химна Уругваја”, а у својој земљи позната по првом стиху „Источњаци, отаџбина или гроб”, ова песма има 105 нотних редова или временски, читавих шест минута. Реч је, наравно, о целој песми која се, као и остале химне, ретко кад свира до самог краја. Ипак, ако би се свирала, присутни би у знак поздрава морали да шест минута стоје мирно. Стихове уругвајске химне написао је тамошњи песник и писац Франциско Естебан Акуња де Фигероа, писац химне и оближњег Парагваја. Ни та химна од седам строфа није кратка, али није ни близу уругвајској која је подељена на 13 делова.
НЕМАШ ДЕВОЈКУ, ИМАШ КОРПУ
Драги „Забавниче”,
Неколико пута су ме девојке одбијале, односно, народски речено, „добио сам корпу”. Кад је већ тако, желео бих макар да знам одакле потиче тај израз?
ВЕРНИ ЧИТАЛАЦ из Новог Сада
Израз „добити корпу” (или у „дати корпу”, у другом случају) потиче из немачког језика и значи да је неко одбијен. Ову фразу из Немачке су донели наши студенти још у 19. веку.
Милан Шипка у књизи „Зашто се каже” (Прометеј, Нови Сад, 2009) истиче, позивајући се на немачке изворе, да овај израз потиче од чињенице да су некада заљубљеног момка до прозора вољене подизали у корпи. Кад не би био добродошао добијао би корпу с оштећеним дном, кроз коју је пропадао на земљу.
О занимљивом обичају, који је у немачким земљама још постојао у 16. веку, сведочи и песма Томаса Мурнера (1475–1537), немачког песника и сатиричара, која описује згоду у којој је девојка оставила момка да виси у корпи испод прозора и отишла. Мурнеров закључак у стиховима гласи: „Остави га тако да виси крај зида / наочиглед свету и румен од стида / па гледају сада и млади и стари / несрећника што га жена насамари.”
Шипка закључује да су „корпе” које се данас добијају права ситница у односу на некадашње немачке, па их не ваља примати к срцу, нити се љутити због њих.
КУКАВИЦА С „ТИТАНИКА”
Да ли је истина да је један Јапанац, који је преживео потонуђе „Титаника”, по повратку у своју земљу стално био понижаван и да је чак остао без посла?
МИЛОШ СТАНОЈЕВИЋ, Уб
Државни службеник у јапанском Министарствуј саобраћаја Масабуми Хосоно послат је 1910. године у Русију са задатком да проучава тамошњи железнички систем. После тога је отпутовао у Лондон, а повратак кући почео је преко Саутхемптона, где се 10. априла 1912. године у укрцао у другу класу чувеног „Титаника”.
Када је у ноћи 14/15. априла успео да преживи надалеко познато потонуће овог брода, упутио се, преко САД, кући у Јапан. У почетку није имао невоља, али убрзо су колеге, комшије, а онда и шира јавност почели да му пребацују да је то што се спасао сигурне смрти нечасно и кукавички, те да је требало да потоне с бродом кад се већ нашао ту!
Тврдили су да је тако издао „самурајски дух жртвовања”. Ускоро је изгубио и посао, а његово презиме и породица означени су као нечасни. Он о томе никада ни с ким није причао, али из писама које је слао својој жени види се да је с тим тешко могао да се бори. Нешто лакше било му је коју годину касније, када га је Министарство саобраћаја поново запослило на старом радном месту, пошто су схватили да им је сувише важан у послу да би га изгубили. Наставио је да ради, све до смрти 1939. године.