3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 14. август 2015.
ВЛАДА
На данашњи дан 1805. године основан је један од првих органа власти у устаничкој Србији – Правитељствујушчи совјет
уном против дахија 1804. године почео је Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића – Карађорђа. Победама код Иванковца и на Мишару устаници су показали завидну снагу и умеће ратовања. Уследио је краткотрајан мир који је издејствовао трговац Петар Ичко. Међутим, када је на српску страну у рат ушла и Русија, 1807. године освојена је београдска тврђава а потом су устаници ослобађали и друга места ван Београдског пашалука. Наполеонов поход на Русију принудио је јединог савезника Србије да склопи мир у Букурешту и од Турака добије аутономију и амнестију за Србе. Пошто су устаници настављали да се боре, огромна турска војска сручила се на Србију и 1813. године поново је ставила под своју власт. Карађорђе је напустио Србију.Упоредо с ратовањем, српски устаници покушавали су да организују власт. Најважнија установа била је Народна скупштина, коју су чинили представници дванаест нахија. Она је доносила одлуке о куповини оружја и муниције, сакупљању пореза, преговорима с Турцима. Чланови те Народне скупштине били су најистакнутији прваци, војсковође и свештеници. Они су 14. августа (по тадашњем, јулијанском календару) 1805. године основали Правитељствујушчи совјет, у кући кнеза Симе Марковића у селу Велики Борак код Барајева.
ако је деловао свега неколико година, Правитељствујушчи совјет српски био је, поред скупштине устаничких првака, први стални орган власти. Састојао се од изабраних представника дванаест нахија, а председник се бирао сваког месеца. Први састав чинили су: Младен Миловановић, Аврам Лукић, Јован Протић, Павле Поповић, Велисав Станојловић, Јанко Ђурђевић, Ђурица Сточић. Милисав Илијић, Василије Радојчић, Милутин Васић, Јевто Савић-Чотрић. Попечитељства, или министарства, уведена су тек 1811. године и било их је шест: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове. Током боравка Совјета у манастиру Боговађи створен је и печат установе, састављен од грба Србије и грба Трибалије (један од старих назива за Србију). Између је био крин, испод година 1804, а около натпис Правитељствујушчи совјет сербски. Совјет се сели у Београд 1807. године, где остаје до пропасти устанка, 1813. године. Његов први председник био је прота Матеја Ненадовић (1805–1806), потом Младен Миловановић (1808–1809), Јаков Ненадовић (1809–1811), Карађорђе Петровић (1811–1813).
илош Обреновић изабран је у Такову 23. априла 1815. године за вођу Другог српског устанка, којим су Срби стекли право да сами сакупљају порезе, учествују у суђењима Србима и да у Београду заседа Народна канцеларија састављена од српских кнезова. Уз помоћ Русије кнез Милош изборио се за слободу вероисповести у Србији, избор старешина, независну унутрашњу управу, слободу трговине, подизање школа, болница и штампарија. Милош Обреновић постао је наследни кнез али је, упркос извршној власти коју је Србија стекла још у Првом српском устанку, владао прилично самовољно. Тек је после кнез Милетине буне 1835. године његова власт ограничена и делимично пренета на државни савет. Исте године Димитрије Давидовић написао је и Сретењски устав, први устав слободне Србије.
Аутор:
Н. Мрђеновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
