Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Како је Јанис Варуфакис, доскорашњи министар финансија у грчкој влади, објаснио кћерки Кристини правила економије


њигу у којој је пренео замишљени разговор са кћерком о економији, Јанис Варуфакис назвао је „Овај свет може да буде бољи” и одмах јасно и недвосмислено открио своју поруку читаоцу.  
   Јанис Варуфакис једно је од имена које смо научили слушајући и читајући вести о финансијским недаћама Грчке и настојању Европске уније да невоље ове државе не утичу претерано на цео савез. Јанис Варуфакис је донедавни министар финансија Грчке, иначе шеф Катедре за политичку економију факултета економских наука на Атинском универзитету, посланик, на састанке долази мотором „јамаха”, блогер је, гејмер, ради за једну од најмоћнијих индустрија видео игара, писац више књига из области економије...


На врхунцу славе чувена француска глумица пленила је лепотом, младошћу, слободом, дрскошћу. Мало ко је знао да се у души осећала као „изгубљени псић” и да је неколико пута покушала самоубиство.


рижит је рођена 28. септембра 1934. године у Паризу, у имућној породици фабриканата Бардо. С три године млађом сестром васпитавана је строго: већ од малена научила је да се понаша како приличи деци имућних, намешта кревет „под конац”, поштује старије, моли се пре спавања. Обожавала је дадиљу Италијанку, која је пазила, мазила и звала „Бебе”, док је истовремено жалила што такву блискост нема с мајком и оцем.
   Кад је једном случајно сломила скупоцену кинеску вазу, кажњена је с два шамара и двадесет удараца шибом, уз наређење да се родитељима убудуће обраћа на „ви” (што је целог живота чинила). Приликом одласка код бабе и деде у Лувесјен, имање удаљено петнаест километара од Париза, добијала је веће слободе. Уживала је у башти, ружичњаку и воћњаку, а посебно је волела да се игра са животињама. Кад је једном сазнала да за вечеру служе зечји паприкаш и да је њен љубимац Гарави нестао, толико је очајавала да су сви за столом одбили да једу.



а владе царице Ау-Унг био је међу осуђеном Тристо педесеторицом уротника прогнан и пјесник Мори Ипо.
Три године је проживио на најмањем од Седам Отока, у кућици од рогоза. А кад је царица обољела и њена моћ стала све више да опада, њему је успјело, као и већини од Тристо педесеторице, да се поврати у главни град Једо. Становао је накрај града у једном крилу неке свећеничке зграде.

   Грађани, сити крвавог господства луде и окрутне царице, завољели су пјесника, а већ они од Тристо педесеторице бијаху му нераздруживи другови. Од руке до руке су ишли његови кратки стихови о јунаштву и смрти, а његов добри смијешак био је у њиховим расправама као ријеч која одлучује.
   Тада се догоди да од отрова свеопће мржње умрије царица преко сваког очекивања нагло. Њени се неваљали дворани разбјегоше, а она је лежала надувена и грдна у пустом двору и није било никог ко би је сахранио.
   Брзо се сакупише Тристо педесеторица уротника и преузеше власт. Подијелише између се чинове и части и
стадоше да владају јединственим царством на Седам Отока.
   Кад је у двору некадање царице било прво свечано вијеће, пребројише се Тристо педесеторица и видјеше да једнога нема, а кад се прочита списак свих завјереника видје се да нема пјесника Мори Ипо. Не хтједоше да вијећају без његова гласа него одмах послаше роба са двоколицом по њега.



очетком седамдесетих година 20. века оно што се обично назива „црни талас у југословенској кинематографији” био је више-мање на издисају. Ова појава другачије се назива и „раздобље ауторског филма”, а подразумева филмове који су, како је то цензура описала, лоше деловали у поређењу с утврђеним програмом кинематографије тог времена. Поред Александра Саше Петровића, Живојина Жике Павловића, Пурише Ђорђевића, Душана Макавејева, Желимира Жилника и још неколицине аутора, припадником ове групе која црним бојама слика друштвену стварност, сматран је и редитељ Ђорђе Кадијевић.



… инсект из класе тардиграде може да преживи температуру од 92 степена Целзијуса


… руска река Нева веома је кратка – свега 74 километра – а ипак у свом сливу има око 50.000 језера


                         КИНЕСКИ СПАРТАНЦИ


МНОГО СКУПА КАЈГАНА


Драги „Забавниче”, одакле потиче израз „кошта као Светог Петра кајгана”?

МИЛЕНА, Чачак