3320 25. 9. 2015.
Писали сте
МНОГО СКУПА КАЈГАНАДраги „Забавниче”, одакле потиче израз „кошта као Светог Петра кајгана”?
МИЛЕНА, Чачак
Каква ли је то кајгана била кад се и данас прича о њој? Неки историчари тврде да израз потиче из грчког језика. Уместо Светог Петра Грци су имали Светог Ђорђа – „Скупа ли је кајгана Светог Ђорђа!”. У књизи „Мит и религија у Срба” Веселин Чајкановић говори о легенди о Светом Ђорђу према којој је настала ова грчка пословица. Један дечак направио је Светом Ђорђу кајгану и однео је у цркву, у коју су ушли неки трговци и појели је. Када је светац то видео, затворио је врата цркве и натерао трговце да оставе највећи златник који су имали да би платили кајгану. Кад су изашли повикали су: „Свети Ђорђе, много ти је скупа кајгана, никад је више од тебе нећемо куповати.”
Постоји и веровање да је управо Светог Петра кајгана много коштала. Народна прича говори о Исусу Христу и апостолу Петру, који су заједно обилазили свет. Како су ноћили код разних људи, једне ноћи доспели су и у колибу „удовице Рајке” која је имала много болесне деце. Као права гостољубива домаћица, за вечеру им је припремила кајгану. Христ је одбио и Петру наредио да учини исто. Међутим, гладни Петар појео је кајгану. За казну, Исус му је сутрадан наредио да остане у колиби удовице Рајке и да јој сваки дан доноси храну за њену нејаку децу, док се Исус не врати с путовања. Тако је апостол Петар дуго просјачио и молио за храну коју је доносио деци, све док се Исус није вратио и упитао га: „Је л` све добро, па да ти опраштам?” Петар му је одговорио: „Све је добро, милом Теби хвала, ал' кајгана скупо ме је стала!”
КАД ПАПИР ПОЖУТИДраги „Забавниче”, одакле назив „жута штампа”?
ИВА, Суботица
Како објашњава угледни лингвиста Милан Шипка у књизи „Зашто се каже”, крив је „мали жути дечак”. Косооки дечак у жутој мајици био је главни јунак комичног стрипа којим је 1895. године новинар и илустратор Ричард Аутколт привукао читаоце, тада недељног листа „Њујорк ворлд” у власништву Џозефа Пулицера. Сам садржај стрипа био је безначајан и неукусан, па су и читаоци били људи с нижим степеном образовања. Како су новине Џозефа Пулицера у то време биле најчитаније у Њујорку, исте године појавио се амбициозан младић по имену Вилијам Рандолф Херст, који је купио најновије машине за штампање новина у боји и великим платама привукао све новинаре и илустраторе из листа „Њујорк ворлд” у свој лист под именом „Њујорк џорнал”. Како сви, тако и Ричард Аутколт. Графичар је селидбом у „Њујорк џорнал” у кофер убацио и стрип „Жути дечак”. 
Тај чин означио је почетак „хладног рата” између ова два листа. Пулицер је у своју редакцију довео нове илустраторе који су, као и Аутколт, цртали „Жутог дечака”, а кроз тај неукусни и лакомислени стрип листови су се додворавали читаоцима. Тадашњи уредник листа „Њујорк Прес” Ервин Вордмен назвао је те препирке, ругајући им се, „жута штампа”. Све до данас тај израз се користи у исте сврхе.
Најзанимљивија чињеница јесте да је жути дечак сасвим случајно био обојен у жуту боју. Пулицерова прва машина за штампање имала је поред основних само жуту боју. Жути дечак могао је да буде било које друге боје. Да је техника била мало напреднија, дечак је могао да буде и шарен.
ОПРЕЗ! БАКТЕРИЈЕ НА ЕКРАНУ!Да ли је тачно да се на екранима „смартфон” телефона сакупља велики број бактерија? Уколико јесте, који је најбољи начин за њихово уклањање?
КАТАРИНА,
Нови Сад
Сваким даном око себе можемо да приметимо све више људи који користе „смартфон” мобилне телефоне, са тачскрином, односно екраном осетљивим на додир преко кога се управља телефоном. По екрану мора да се прелази прстима, па он постаје стециште великог броја бактерија. Оне ту доспевају са прстију и уста (уколико, примера ради, лизнемо прст пре него што пређемо њим преко екрана). Енглески микробиолог Џејмс Френсис нашао је на екранима ових телефона велику количину стафилокока, бактерија које могу, између осталог, да изазову упале синуса, загађење рана, као и запаљење средњег ува и лојних жлезда.
Ко то гмиже по мом телефону?
Истраживања су показала, на узорку од 30 екрана, да се на једном телефону сакупи између 2700 и 4200 ових бактерија.
Решење за ову невољу постоји и врло је једноставно. Довољно је влажном крпом од микрофибера (код нас познатија као „магична крпа”) једном дневно прећи преко екрана и сви микроорганизми биће као руком однесени.
КОНСТАНТИНОВИХ СЕДАМ ДАНАЗашто недеља има седам дана?
НЕДЕЉКО,
Суботица
Сваке седмице, од понедељка до недеље, одлазимо у школу или на посао, радимо или се одмарамо. Некад нам је превише, некад и премало, али ретко се запитамо зашто на располагању имамо баш седам дана.Обичај да недеља има баш седам дана први пут се појавио у древном Вавилону. Вавилонци су време обележавали помоћу лунарних месеци, па су се због тога највероватније одлучили за седам дана. Сваки лунарни месец има свој циклус, првог дана појављују се обриси полумесеца, док седмог дана може лепо да се види полумесец. Међутим, то се не дешава увек по тачном распореду, па су Вавилонци морали да „уклапају” недеље. Тако су три имале по седам, а четврта је могла да траје осам или девет дана.
У Римском царству се, с друге стране, користила осмодневна недеља. Трајало је то до појаве јулијанског календара, кад је осми дан полако почео да нестаје. Ова промена дуго је трајала, неки Римљани су поштовали нови календар, док су други више волели да им недеља траје осам дана. Тачку на причу ставио је цар Константин (272–337) – он је 321. године одлучио да недељу чини седам дана и тако је остало до данас.
САН С НОГУ
Који сисари најмање спавају?
ЈАДРАНКА,
Крагујевац
Од свих познатих сисара најмање времена на сан утроше жирафе. Ове становнице западне, источне и јужне Африке спавају веома мало, нарочито у поређењу с људима. Жирафа у просеку спава близу два сата дневно, у то од пет минута до пола сата. Ваља напоменути да већи део спавања проводе стојећи, док морају да легну само када њихов сан достигне такозвану РЕМ фазу, јер би се, у супротном, срушиле. Спавање стојећи узроковано је чињеницом да изузетно споро устају и да су тада лак плен за лавове и остале грабљивце. Током еволуције научиле су да буду опрезне у сваком тренутку, чак и када се одмарају.
Због ове необичне навике све до педесетих година прошлог века сматрало се да жирафе уопште не спавају, већ да се одмарају само кад се, на неколико дана, сагну да би се напојиле.
ЛОШЕ ВРЕМЕ БОЛИЗашто ме старе ране и повреде боле увек кад се мењају временске прилике или током њих?
ДИНО,
Ужице
Тешке телесне повреде, најчешће преломи костију или повреде зглобова, муче нас понекад и кад прође опоравак. Болови се јављају углавном у данима када се временске прилике погоршавају.Једно од објашњења јесте да се приликом пада атмосферског притиска шире мека ткива и течности у зглобовима, што надражује нерве и ствара осећај бола. То се догађа са зглобовима оболелим од артритиса, али и код оних који имају повреде из прошлости.
Промене у атмосферском притиску углавном повећавају болове код људи с хроничним тегобама ове врсте, а утицај температуре и влажности на здравствене тешкоће и даље је предмет проучавања.
Постоје и теорије које све болове којима доприноси промена времена приписују психолошком утицају, дакле, да осећамо бол на неким местима кад већ знамо да ће се време променити. Мада је медицина знатно напредовала, и даље нема сигурних објашњења ове појаве. Највећа препрека на коју наилазе научници јесте то што морају да се ослоне на испитаников лични доживљај бола који може да буде непоуздан.
