Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Изгледало је као да се све заверило против уморних хришћанских ратника. Налазили су се у непознатој земљи, залихе хране и воде биле су на измаку. Војника није био довољно за извођење успешне опсаде. Лето је било на врхунцу… Арапски заповедник Јерусалима имао је све разлоге да се нада најбољем

очетком 1099. године ратници Првог крсташког похода били су пред последњим и најважнијим постигнућем – ослобађањем Свете земље и града Јерусалима. Близина коначног циља пробудила је старе неспоразуме између љутих супарника, грофа Рајмонда Тулуског и Боемунда од Таранта. Боемунд је зато одабрао да са својим ратницима остане у тек освојеној Антиохији, као њен неприкосновени господар. Да би се избегли будући сукоби, остале велможе понудиле су Рајмонду да их као главнокомандујући поведе пут Палестине. Уз њега су били Роберт Нормандијски, Боемундов синовац Танкред и многи други. Ипак, ка Јерусалиму нису пошли сви. Немајући поверења у Рајмонда, војвода Готфрид Бујонски и Роберт Фландријски остали су у позадини, обазриво ишчекујући вести о развоју догађаја.



У овој грофовској породици било је мноштво необичних личности, али се по много чему издвајао Фјодор Иванович кога су звали и Американац. Њега су, сустопице, пратиле легенде, сплетке, анегдоте. Он је био допадљиви преступник, а његов брат од стрица велики писац Лав Николајевич...



едокоси старац сетно се нагнуо над већ избледели лист хартије. На њему је било исписано једанаест имена, а на крају сваког стајала је једна једина реч – умро. Дрхтавом руком исту реч дописао је и поред последњег имена. А затим дубоко уздахнуо:
„Но, хвала Богу, бар је моја кудрава Циганчица жива!”
   Какво је то језово књиговодство на крају живота водио гроф Фјодор   Иванович Толстој?
   Била је то 1838. година кад је од туберкулозе умрла његова најстарија кћи, седамнаестогодишња Сара. Била је даровита девојка чији су песнички дар приметили чак и Херцен и Бјелински, неспорна критичарска имена Русије. Отац је Сари пружио изузетно образовање и сада је посебно тешко преживљавао њену смрт. Да ли је његова љубимица својим крајем отплатила последњи очев дуг?


Шта све може један од најважнијих органа нашег тела могло је да се сазна крајем прошлог месеца

обар дан! Претпостављам да знате да ћете данас бити жртва огледа током којег ћемо вам читати мисли. Али, за почетак је потребан један, храаабар добровољац!”, изговорио је 21. марта др Небојша Малешевић у Галерији науке и технике САНУ.
   Код више од 50 ђака основних и средњих школа, који су се окупили у оквиру научнопопуларног програма „Недеља свести о мозгу”, радозналост је победила страх и опрез тако да су сви подигли руке. Данило из школе „Јован Стерија Поповић” добио је част да му првом ставе капу, налик на ватерполо капицу, из које су вирили бројни каблови...

Како је усред Хиландара на Светог Јована 1846. године нестао део из Мирослављевог јеванђеља

                 Лист 166 који је за осам векова постојања и путовања дугих неколико хиљада
                           километара први пут недавно стигао у Београд, и то привремено

еуобичајена живост завладала је у Хиландару на вест да су у посету стигли високи гости, Руска духовна мисија, које је предводио Порфирије Успенски, не само научник од угледа, истраживач и богослов, него и архимандрит из Одесе. Он је већ био познат неким калуђерима и по свом труду на успостављању Руске црквене мисије у Јерусалиму. И сада, после Синаја и Египта, стигао је и до њих. Његова занимања, знали су, могли су да задовоље у манастирској библиотеци, у којој су вековима чувани драгоцени рукописи, повеље, кодекси... А Хиландар је још имао чиме да се похвали, иако је турска одмазда због подршке коју су калуђери давали грчким устаницима била сурова. Добар део библиотеке био је уништен.


                     
ПИТОН ЗА ДОРУЧАК



СЛАНА ЛЕДЕНИЦА

Да ли знаш да се сталактити појављују у водама око Антарктика?

САРА, Врбас