

У овој грофовској породици било је мноштво необичних личности, али се по много чему издвајао Фјодор Иванович кога су звали и Американац. Њега су, сустопице, пратиле легенде, сплетке, анегдоте. Он је био допадљиви преступник, а његов брат од стрица велики писац Лав Николајевич...
едокоси старац сетно се нагнуо над већ избледели лист хартије. На њему је било исписано једанаест имена, а на крају сваког стајала је једна једина реч – умро. Дрхтавом руком исту реч дописао је и поред последњег имена. А затим дубоко уздахнуо:
„Но, хвала Богу, бар је моја кудрава Циганчица жива!”
Какво је то језово књиговодство на крају живота водио гроф Фјодор Иванович Толстој?
Била је то 1838. година кад је од туберкулозе умрла његова најстарија кћи, седамнаестогодишња Сара. Била је даровита девојка чији су песнички дар приметили чак и Херцен и Бјелински, неспорна критичарска имена Русије. Отац је Сари пружио изузетно образовање и сада је посебно тешко преживљавао њену смрт. Да ли је његова љубимица својим крајем отплатила последњи очев дуг?