3320 25. 9. 2015.
Недеља свести о мозгу у Београду
ЦВРЧАК
Шта све може један од најважнијих органа нашег тела могло је да се сазна крајем прошлог месеца
обар дан! Претпостављам да знате да ћете данас бити жртва огледа током којег ћемо вам читати мисли. Али, за почетак је потребан један, храаабар добровољац!”, изговорио је 21. марта др Небојша Малешевић у Галерији науке и технике САНУ. Код више од 50 ђака основних и средњих школа, који су се окупили у оквиру научнопопуларног програма „Недеља свести о мозгу”, радозналост је победила страх и опрез тако да су сви подигли руке. Данило из школе „Јован Стерија Поповић” добио је част да му првом ставе капу, налик на ватерполо капицу, из које су вирили бројни каблови...
Када је др Андреј Савић из великог, коњског, шприца у рупе на капици убризгао гел, чија је улога била да оствари везу између електрода у капи и коже главе, на екрану постављеном високо на зиду посетиоци су могли да виде приказ таласа алфа спектра које је одашиљао Данилов мозак. Њему и још неколицини добровољаца током огледа су пуштали по пет различитих мелодија које су слушали затворених очију. На екрану се савршено видело која музика им се највише, а која најмање свиђа.
вај оглед само је мали део пројекта на којем раде Небојша Малешевић и Андреј Савић, а који припада не тако далекој будућности. По повратку из школе, с посла или неког напорног састанка људи ће, у жељи да се опусте, стављати на главу слушалице с уграђеним програмом за читање можданих таласа. Мерењима у делићу секунде програм ће очитавати каква врста музике нам прија у том тренутку и потом ће из базе података слати само мелодије које одговарају тим мерилима. 
Недеља свести о мозгу одржава се у Србији од 2012. године а ради се међународном научнопопуларном програму који ове године обележава 20 година постојања. Главни циљ је да што више људи сазна више о анатомији, основним начелима рада и болестима нервног система, а посебно напорима и напретку у расветљавању многобројних непознаница везаних за један од најважнијих органа у нашем.
ројне научне и уметничке изложбе, предавања, трибине, радионице и прикази одржаване су на више места у граду, од Галерије науке и технике преко Културног центра „Град”, Библиотеке града, Гете института, Културног центра до Електротехничког факултета. Студенти координатори Мирна Јовановић, Слободан Станковић и Десанка Бајчев указују да се по броју посетилаца не може издвојити ниједна старосна група. Деца, одрасли и старији одреда су радознали, желе да сазнају више о свом мозгу, а самим тим и о себи. 
Међу посетиоцима Галерије била је Зенија Каиџија, професорка биологије у ОШ „Филип Филиповић” која је довела неколико својих ђака. Не скривајући одушевљење, каже да су овакви програми образац како би требало да изгледа настава у 21. веку. Стојећи на прстима, била је иза својих ђака којима су студенти волонтери приказали како звучи пренос сигнала са једног на други неурон. Употребљени су, између осталог, нога једног цврчка, батерија мале волтаже, мобилни телефон и апарат за регистровање сигнала. После 15 секунди до деце је допро звук налик на пуцкетање кокица и тако су на огледном часу биологије сазнали како звучи пренос сигнала између неурона.
Учесници игре „Ван памети” коју су осмислили студенти из Србије, прво би на главу ставили капе које приказују мозак, да би затим изабрали своју фигуру – мозгић. Током игре су добијали питања која је ваљало решити и тако напредовали према циљу.
ноги садржаји били су само за старију публику која је тако могла од др Славка Јанковића да сазна све о поремећајима спавања, од месечарења до нарколепсије, док је др Душица Филиповић Ђурђевић, из новосадске Лабораторије за експерименталну психологију, приказала растући квалитет у начину размишљања који настаје кад научимо још неки језик поред матерњег. И то не само друштвена корист већ, на првом месту, у мисаоном, спознајном квалитету. Кратки психолошки тестови у којима је публика учествовала подразумевају се.
Сигурно је да у нашој земљи нема ђака који не би желео да присуствује предавању др Љубинка Кевца из Иновационог центра београдског Електротехничког факултета на коме је показао зашто људи теже развијању механичке верзије себе самих, робота и како ћемо их покретати мислима.
Аутор:
Владимир Јовановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
