Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Претужан због смрти сина Сима Андрејевић Игуманов је „уснио сву омладину свог краја” и одлучио да му она буде нова породица

адужбинари су људи који свој иметак поклањају другима да би им помогли, али и да би били пример другима. Да и они дарују и помажу. Зато ваља стално писати и причати о задужбинарима. Јер, неговање културе давања од памтивека је једна од основа друштва.   У овим претходним реченицама одговор је на могуће питање зашто баш сад пишемо о Сими Андрејевићу Игуманову, кад непосредног повода нема.
   У намери да боље објаснимо о коме је реч, подсећамо да на челној фасади једне од најпознатијих београдских палата, на углу Теразија и Улице краља Милана, великим издуженим словима пише „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца” – готово је немогуће не видети их. Ето, о том Сими Игуманову и његовом дару реч је у тексту који следи.


На око 300 метара од обале страховит прасак затекао је бројне путнике на бродићу „Илинден”. Срушила се и горња палуба. Да несреће буде мања побринуле су се две лекарке из Србије

хрид је град-споменик у коме има тачно онолико цркава колико има дана у календарској години. Ово је град у коме можете за час да пропутујете кроз векове, а његове природне и културне вредности стављене су на Унескову листу, говорио је туристички водич бугарским туристима који су дупке попунили бродић „Илинден”. Тај пети септембар 2009. године изгледао је божанствено с топлим Сунцем које није пекло, а капетан брода Сотир Филевски трудио се да путници уживају током вожње по Охридском језеру.
    Из даљине, са 300 метара удаљене обале, допирали су узвици продаваца који су на плажи нудили крофне, новине, уље за сунчање и, наравно, као деценијама уназад, најгласнији су били продавци куваног кукуруза с повиком „врући ченки”. Брод „Илинден” је брекћући клизио по језеру, био је на 12 километара јужно од Охрида, када је изненада страховит прасак тргао све путнике. Брод се у секунди нагло искренуо и почео да тоне због пуцања сајле за равнотежу пловила. Туристи, махом старији људи непливачи, избезумљено су се комешали када се, да несрећа буде већа, на њих срушила горња, надограђена палуба.


У фебруару 1933. године Хитлер је генералима открио своје ратне планове. Москва је три дана касније знала текст говора. Како је тајни рукопис тако брзо доспео до Кремља?
Курт фон Хамерштајн-Екворд, начелник Генералштаба немачке војске, учинио је све да осујети чудовишне планове „чешког каплара”, а његове кћерке су, мимо знања оца, све важне податке достављале Совјетском Савезу…


ве што је у немачкој војсци било од угледа и положаја одазвало се позиву. Господа, окићена златним ордењем, доспела су 3. фебруара 1933. године, тачно на време, у службену резиденцију генерала Курта фон Хамерштајн-Екворда, начелника Генералштаба немачке војске. На програму је била вечера с Адолфом Хитлером, човеком који је четири дана раније постао канцелар Немачке. Ласкало им је, што им је тако брзо по ступању на власт дошао на ноге. Ипак, највећи број униформисаних званица понашао се резервисано и хладно – он је за њих још био само „чешки каплар” који се однедавно докопаонајвише извршне власти.


На данашњи дан 1860. године у Новом Саду је изашао први број часописа „Даница”

нежевина Србија у бурним деценијама после Другог устанка журила је да надокнади стотине година под туђинском влашћу и сама створи богату земљу и образује народ. Власт се смењивала, али је свака тежила јачању државе. Током прве владавине кнеза Милоша Србија је Хатишерифом из 1830. године добила слободу вероисповести. Прва гимназија основана је 1833. године, а Књажевско-српски театар у Крагујевцу, два лета касније.

осле абдикације кнеза Милоша 1835. године на власти су били болешљиви и кратковеки Милан, потом Михаило, а 1842. године на власт је постављен Карађорђев син Александар и седиште државе из Крагујевца је пренето у Београд. Власт су практично вршили уставобранитељи, намесници младог кнеза.

Како је Специјална полиција пред крај рата растурила немачку шпијунску групу и тако ненамерно помогла партизанском покрету



ролеће 1944. године. Полако се назире крај рата, чији исход никако неће бити повољан по Немачку и Хитлеров сан о хиљадугодишњем Рајху. Немачке обавештајне службе почеле су полако да се спремају за одлазак из Србије, на север, ка Аустрији и даље, према Немачкој. Иако су већи део рата дејствовале независно једна од друге, неретко се и сукобљавајући, тих месеци у Србији сви су се усредсредили на заједнички посао.
   Гестапо, партијска служба безбедности, и Абвер, војна обавештајна служба, усаглашавали су напоре како би се супротставили Народноослободилачком покрету. Ова борба већ је од раније вођена свим средствима и свим методама.   

    Сада је тежиште било на диверзија
ма, разним групама и мрежама које ће, после повлачења немачке војске, остати у позадини, где би шпијунирале, вршиле саботаже и на сваки могући начин ометале нове власти. Ако би се којим случајем ратна срећа окренула и Немачка почела да се враћа на југоисток, ове групе одиграле би улогу претходнице. Све те наде снажно је потхрањивала замисао о неизоставном сукобу западних савезника и СССР, где би се Немачка опет нашла у првој линији одбране од бољшевизма, раме уз раме с недавним непријатељима.


                        
... Олимпијске игре су 1972. године у Минхену први пут добиле службену маскоту, пса названог Валди


                
СЛУЧАЈ НЕСТАЛОГ СНЕШКА