ПЕТКОВДАН / 20. фебруар 2015.

На данашњи дан 1860. године у Новом Саду је изашао први број часописа „Даница”

нежевина Србија у бурним деценијама после Другог устанка журила је да надокнади стотине година под туђинском влашћу и сама створи богату земљу и образује народ. Власт се смењивала, али је свака тежила јачању државе. Током прве владавине кнеза Милоша Србија је Хатишерифом из 1830. године добила слободу вероисповести. Прва гимназија основана је 1833. године, а Књажевско-српски театар у Крагујевцу, два лета касније.

осле абдикације кнеза Милоша 1835. године на власти су били болешљиви и кратковеки Милан, потом Михаило, а 1842. године на власт је постављен Карађорђев син Александар и седиште државе из Крагујевца је пренето у Београд. Власт су практично вршили уставобранитељи, намесници младог кнеза.
   После сукоба кнеза Александра и уставобранитеља, на престо је закратко враћен Милош Обреновић и, после његове смрти 1860. године, на власт долази, други пут, кнез Михаило. Убијен је 28. маја 1868. године, у Кошутњаку.

а осам година власти кнез Михаило Обреновић учинио је много за државност, културу и науку Србије. Лицеј је 1863. године прерастао у Велику школу, сместивши се у Капетан-Мишино здање на Студентском тргу. Следеће године Друштво српске словесности, основано 1841, обновљено је под називом Српско учено друштво, налик многим сличним друштвима у градовима учене Европе. Тих година почела је и изградња Народног позоришта, које је с радом почело 1869. године.

лавни и у туђини, Вук Караџић и Доситеј Обрадовић, направили су реформу српског говорног и писаног језика, боравећи углавном у Бечу. А у Новом Саду је Ђорђе Поповић, правник и публициста, основао „Даницу – лист за забаву и књижевност”. Штампана је новим, Вуковим правописом, и окупљала и организовала омладину српског романтизма. У часопису су радове објављивали Јаков Игњатовић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Владислав Каћански, Љубомир Ненадовић и други писци. Излазио је на десет дана, до 20. августа 1872. године.


снивач и уредник „Данице” Ђорђе Поповић уређивао је и часопис „Седмица” и „Српски дневник”. Био је дописни члан Друштва српске словесности од 1862, а Српског ученог друштва од 1864. године. Редовни члан постао је 1885. године, у Одбору за филозофске и филолошке науке. Овај вредни родољуб био је, између осталог, први преводилац Сервантесовог „Дон Кихота” на српски језик. Превод је објављен у Београду 1895–1896. године, у четири свеске, у издању Задужбине Илије Милосављевића Коларца. Почасни члан Српске краљевске академије постао је 1892. године. Познат у Београду по свом залагању за часопис, по њему је добио и надимак – Даничар. Улица с његовим надимком, Даничарева, налази се на београдском Врачару, напоредо с Улицом цара Николаја.