Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



                              
Документи из бечког архива показали су да је многе догодовштине славног спадала из Првог светског рата, у ствари, доживео сам његов књижевни отац


им се појавио, роман Јарослава Хашека „Доживљаји доброг војника Швејка” освојио је чешку, а убрзо и добар део светске јавности. Ко је био Јозеф Швејк књижевни јунак који је на ведар и мудар начин рушио старо и велико аустријско царство? у предговору романа Хашек је за неке личности рекао ко су, али се о Швејку није изјаснио. То би, можда, остала вечна тајна да једног дана, после Првог светског рата, из Бечког архива у Праг нису стигли извесни документи. Из њих се види да Јозеф Швејк није био нико други до сам писац Јарослав Хашек.


ре много, много година живела су два брата, чија имања беху једно покрај другог. У ноћима када беше ред на старијег брата да наводњава земљу, он би воду усмеравао ка свом имању, али би ујутро видео да је вода натопила братовљево, а не његово имање. Једног дана он изгуби стрпљење, те оде кући свог брата и рече му:
   – Зашто ми отимаш воду кад год дође мој ред да своју земљу наводњавам?


На данашњи дан 1875. године рођена је Милева Марић-Ајнштајн


Хрома девојчица рођена у официрској породици у Тителу, тада у Аустроугарској, завршила је женску гимназију у Новом Саду и Сремској Митровици, као најбоља у разреду из математике и физике. У лето 1896. године отишла је у Цирих на студије медицине, а потом се пребацила на студије математике и физике на Државној политехничкој школи, као пета жена примљена на ове студије. Ту је упознала Алберта Ајнштајна, три године млађег колегу. Три године касније планула је љубав, упркос томе што су се Албертови родитељи противили овој вези – Милева је била старија од њега, хрома, и није била јеврејске вере. Међутим, победили су њихова међусобна љубав и она заједничка, према физици.
Бела лађа донела је у бели град двојицу пруских официра да ту заувек и остану. Приче о њима и данас су својина народног памћења, историја је била мање дарежљива...

ведочанство је из прве руке. Преписујемо га из памћења Николе Трајковића, књижевника, а припада давним годинама кад су београдским улицама хтели, и смели, пешице да шетају и краљеви.
Прича отприлике гласи овако:
Никола Трајковић, дете, често се играо на Варош-капији. Ту је, у свом рејону, био и жандар, један бркати доброћудни дебељко. Умео је, насмејан, да деци из краја припрети прстом због какве враголије, али и да их дарује лепљивим и укусним бомбонама.
   Дешавало се, пак, да се кадгод много озбиљно уозбиљи, затегне униформу, стресе невидљиву прашину и навуче беле рукавице. Већ су и деца знала да то у оближњу цркву стиже краљ Петар. Белобрки Чича Пера, тако су га звали и дворјани и обућари, долазио је у друштву једног официра, с исто тако накострешеним ињем на наусницама. Мали Никола је толико страсно желео да је краљ онај као бор високи официр упечатљива лика да га је сазнање да је владар сићушни човек у униформн у почетку жестоко болело.




...астероид ''1675 Симонида'', који је открио астроном Милорад Б. Протић, носи име по најмлађој српској краљици са двора Немањића


                       ЗЕМЉО, ОТВОРИ СЕ!




ВРЕМЕНСКИ РАЈ НА КАНАРИМА

Занима ме где су на нашој планети најпостојаније временске прилике.


МАРКО
Рача