3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
ЗЕМЉО, ОТВОРИ СЕ!
Миран крај Мелбурна у Аустралији, рани преподневни сати. Мир, тишина, права идила. Све док се нису проломили урлици. Већина оних који су се затекли у кућама истрчала је напоље и почела да тражи извор дреке. После обиласка неколико кућа, у задњем дворишту једне су могли да виде жену која до пола вири из земље, урла као да је ђаволи вуку на доле, а све време у рукама грчевито стеже лавор са свеже опраним вешом. Покушали су да је извуку, али како је то био немогућ подухват, није било друге него да позову ватрогасце. Ови су брзо стигли, али им је требало неколико десетина минута да несрећну жену изваде. Поготово што је она наставила да тоне, па је у једном тренутку глава нестала испод површине. А шта се десило? Када је изашла да шири веш, баш испод ње отворила се вртача и земља ју је буквално усисала. Како је испод површине био слој расквашеног блата, наставила је да тоне и зато су ватрогасци имали толико муке да је изваде. Срећом, прошла је без повреда, а чак је и веш остао чист. Мада, ствари које је имала на себи морале су на прање.
ШЕКСПИР КРАЂЕ
Од када постоје продавнице постоје и они који много воле да изнесу робу а да не плате. Има ту разних начина, од оних на „трчку” до мајстора који су радили у тимовима. Ипак, један је Мајкл Полара, Американац који је зарадио надимак „Шекспир крађе”. Овај четрдесетшестогодишњак је током „каријере” похарао стотине радњи, а плен му се мерио у милионима долара. Било је ту свега, од играчака до луксузних ствари, али је ово прво више волео, лакше се продавало, путем аукцијских сајтова. После неколико година сумњу једног шерифа изазвао је када је неколико пута у току дана користио картице за попуст у локалној продавници играчака. Шериф га је пратио читав дан, од зоре до вечерњих сати. Био је збуњен радним временом лопова, па је на крају морао да јави жени да ће каснити на вечеру. Коначно, Полар је увече ухапшен, а нађен му је омањи камион пун украдене робе. Када су га питали да ли има икакву представу колико је ствари покрао током каријере, одговорио је да је у питању вероватно цела робна кућа. Пуна! У затвору, где је провео две године, добио је надимак. „Робна кућа”.
ЧИШЋЕЊЕ АШОВОМ
Познато је да хигијена у ресторанима брзе хране није баш на завидном нивоу, и да често уопште не бисмо волели да знамо од чега, где и како се спрема оно што једемо „с ногу”. Слично су мислили и посетиоци једног ресторана брзе хране у Лондону, али је неко од њих ипак позвао инспекцију. Када су инспектори стигли на лице места, блокови са пријавама су сами од себе почели да се попуњавају. Те прљаве радне плоче, те прљаво посуђе, те фантомски нигде пријављени радници који раде без рукавица. А онда, ниоткуда се појавио један повећи пацов. Док су забезекнути инспектори гледали посетиоца како шврља по кухињи, газда се брзо снашао. Где ће, шта ће, дохватио је неки ашов који се ко зна како нашао у кухињи, и из све снаге поклопио пацова. Није баш лако описати лица инспектора, али изгледа да нису били довољно шокирани те су газди истог тренутка затворили ресторан и оглобили га са 20.000 фунти. Па ти води рачуна о хигијени... ШТА ЗНА КОРЊАЧА ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ
Управа зоолошког врта у Лондону имала је муке да натера две корњаче са Галапагоса да се паре. Ова иначе врло угрожена врста позната је по томе да се тешко размножава у заточеништву. Управа је покушавала све, од потпуног опонашања природне околине до затварања у исту просторију на дуже време, али се ништа није десило. Све док неком „паметнијем” није пала на ум замисао да је оно што им недостаје сигурно музика. Онда су позвали једног од чувенијих светских пијаниста Ричарда Клејдермана, да корњачама створи романтичну атмосферу, и то баш на Дан заљубљених, 14. фебруара. У кавез су довукли концертни клавир и пијаниста се дао на посао. Свирао је мелодије, све романтичније од романтичније. Од „Ромеа и Јулије” Чајковског, до сопствене композиције назване „Романтика”. Међутим, слаба вајда. Корњаче су биле потпуно неосетљиве, једино су живнуле када им је чувар донео уобичајени дневни оброк. Како некада давно рече Карл Маркс: „Прво материјална база, па духовна надградња”.
БОЖИЋ У КОНЗЕРВИ
Иде Божић, иду новогодишњи празници. На западу се тада, поред других ствари, повећава продаја играчких конзола. Играчи који за Божић добију нову конзолу празнике углавном проведу играјући и зурећи у екран. Ко ће да губи време на породичне вечере, окупљања и сличне бесмислице кад треба прећи још један ниво? За такве је измишљен „божићни оброк у конзерви”. У једну конзерву спаковано је све што следује за вечеру, и то овим редом: јаја са сланином и пите као предјело, ћуретина са кромпиром као главно јело, неколико умака и варива и, на крају, пудинг. Не, све наведено није смућкано, како би то неко помислио, већ је спаковано у слојеве, подељене фолијом. На попречном пресеку све изгледа врло шарено и лепо. Укус је већ друга ствар. Као да је то и важо, кад је ту нови плејстејшн. Лењост је подигнута на потпуно нови ниво.
Илустровао:
Стефан Мркић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
