3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 19. децембар 2014.
У СЕНЦИ
На данашњи дан 1875. године рођена је Милева Марић-Ајнштајн
Упркос добром почетку студија, Милева није завршила факултет, остала је трудна. Почетком следеће године вратила се у Нови Сад и родила кћи Лизерл. Даља судбина овог детета није позната, односно, није јасно да ли је умрла од шарлаха у првим годинама или је, пак, дата на усвајање, какав је у то доба био обичај с ванбрачном децом. Алберт је у међувремену добио посао у Патентном заводу у Берну и они су се 1903. године венчали. Њихов син Ханс Алберт рођен је 1904. године. Живели су више него скромно: Алберт је шест дана недељно био на послу, а онај један слободан посвећивао физици. Милева се тешко носила с губитком детета и неуспехом на факултету.
Пошто је 1905. године објаснио својства фотоелектричног ефекта, Алберт је постао ванредни професор теоријске физике на Универзитету у Цириху. Други син, Едуард, рођен је 1910. године, као последњи покушај да се тињајући несклад у браку изглади. Алберт је све више радио, било је у његовом животу и других жена, а Милева је све чешће била искључена из његовог живота и рада, посвећена дечацима. Годину дана провели су у Прагу, када је Ајнштајн добио место редовног професора на Карловом универзитету.
Вратили су се у Цирих, а Алберт је све чешће трчкао до Берлина. Један од разлога био је научник Макс Планк и Пруска академија наука, а други Албертова сестра од тетке Елза Левенштајн, с којом је одрастао.
Алберт Ајнштајн је 1916. године завршио поставку опште теорије релативности, у чијојој припреми је здушно учествовала и Милева. Исте године затражио је и развод од ње. Пристала је 1919, као и на то да јој Алберт поклони новац који би добио од, како су се обоје надали, неке скорашње Нобелове награде. Три месеца касније Алберт и Елза су се венчали. Исте године астроном Артур Стенли Едингтон доказао је Ајнштајнову теорију релативности.
Фотографисањем положаја звезда пре и после тоталног помрачења Сунца на острву Принципе поред обале Западне Африке, 29. маја 1919. године, доказао је померање места на којима су се небеска тела налазила пре помрачења и после њега – „закривљење” светлости Сунца. Иронијом судбине, Енглез Едингтон донео је Ајнштајну светску славу и „сахранио” Њутнову небеску механику.
Нобелову награду за физику Алберт Ајнштајн добио је 1922. године, али за објашњење фотоелектричног ефекта. Новац од награде је, као што је и обећао, препустио Милеви, која га је уложила у три куће у Цириху.
Млађи син Едуард уписао је медицину, са жељом да специјализира психијатрију, али је у двадесетој оболео од шизофреније. Умро је 1965. године у Психијатријској клиници „Бургхелцли” у Цириху. Алберт и Елза иселили су се у САД, Милевина мајка умрла је 1935, млађа сестра Зорка 1938, а старији син Ханс Алберт исте године, пред налетом нацизма у Немачкој, с породицом такође одлази за Сједињене Америчке Државе.
Милева је живела све теже, а трошкови Едуардовог лечења односили су све више новца. До 1948. године морала је да прода друге две куће, а и трећа у којој је живела била је пред продајом. Током једног од тежих напада Едуардове болести Милеви је позлило. Умрла је три месеца касније, 4. августа 1948. године. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. Јуна 2009. године Република Србија одала је званичну почаст Милеви Марић-Ајнштајн, освећењем и откривањем спомен-обележја на циришком гробљу.
Аутор:
Н. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
