Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



ВРЕМЕНСКИ РАЈ НА КАНАРИМА

Занима ме где су на нашој планети најпостојаније временске прилике.


МАРКО
Рача



Канарска острва леже на око 104 km од западноафричке обале. Овај архипелаг, који се лучно пружа у дужини од 555 km, чини седам острва и пет острваца. Сва су планинска (с највишим врхом Шпаније, којој припадају, Пико де Теиде – 3.718 m) и потичу од вулканских излива минерала базалта. Површина износи 7.273 квадратна километра а на њему живи око 1,5 милиона људи. Главни град је Лас Палмас (око 400.000 становника) а налази се на острву Гран Канарија. Пољопривредно становништво бави се гајењем агрума, винове лозе, банана, дувана, оваца, коза, говеда, као и риболовом. На највећем острву архипелага, Тенерифи, смештена је велика лука Санта Круз, приступачна за бродове са газом до 11,5 m. Из луке води 12 km дуга железница до места Лагуна у унутрашњости острва, у свету познатог климатског лечилишта на 530 м надморске висине. Њега посећују многи туристи али и они којима је то потребно због здравља. Највиша температура ваздуха на Канарима у току дана креће се од 22, (зими), до 29 Целзијусових степени лети. Температура морске воде је од 18 (зими) до 23 степена (почетком јесени). Због ових и још неких климатских погодности сматра се да су Канарска острва прави „временски рај”.

ВРАТИЛИ СЕ ДАБРОВИ

Шта се десило са повратком даброва у Србију, сећам се да се пре неколико година доста говорило о томе?

ИЛОНКА, Кањижа


Овог лета навршило се десет година од када су четири породице ових животиња, 31 примерак, пуштене у бару Засавицу на простору северне Мачве и јужне Војводине. Даброви су тада распоређени у дужини од 33 километра, а радиометријски сигнали са чипова „закачених” на њих показали су да се деценију касније једна породица населила код Мартинаца, села удаљеног петнаестак километара, друга стигла до Јадра, 40 km јужније, а трећа чак до Брчког, 120 km узводно. У Србији данас има стотинак даброва, а једна женка годишње окоти три до четириу младунчета. Животиња која је са ових подруцја ишчезла пре више од стотину година, данас се успешно враћа широм Европе захваљујући сачуваним стаништима која су била поред река попут Роне у Француској, Албе у Немачкој, Вороњежа у Русији, Њемена у Белорусији и јужној Норвешкој. Даброви насељени у Србији донети су са станишта код Албе захваљујући поклону владе немачке покрајине Баварске.

ЧУДОТВОРНИ ЛИКОПЕН

Занима ме да ли је тачно да црвена боја парадајз чини веома здравим поврћем, нарочито за мушкарце?

МИЛУТИН
Пожега


Tачно је. Црвенило зрелог парадајза долази од ликопена, материје која се у продавницама здраве хране може наћи и као препарат. Ликопен је познати антиоксидант који смањује опасност од појаве рака. Научници су дошли до закључка да мушкарци који једу парадајз (свеж сок, јела од парадајза, укључујући и пицу) бар пет пута недељно, за 20 одсто умањују опасност да оболе од рака простате. А код оних који парадајз једу десет пута недељно тај ризик смањује се на половину.