3320 25. 9. 2015.
Лице које је нашло писца
ДОБРИ
Документи из бечког архива показали су да је многе догодовштине славног спадала из Првог светског рата, у ствари, доживео сам његов књижевни отац 
им се појавио, роман Јарослава Хашека „Доживљаји доброг војника Швејка” освојио је чешку, а убрзо и добар део светске јавности. Ко је био Јозеф Швејк књижевни јунак који је на ведар и мудар начин рушио старо и велико аустријско царство? у предговору романа Хашек је за неке личности рекао ко су, али се о Швејку није изјаснио. То би, можда, остала вечна тајна да једног дана, после Првог светског рата, из Бечког архива у Праг нису стигли извесни документи. Из њих се види да Јозеф Швејк није био нико други до сам писац Јарослав Хашек. Кад је букнуо Први светски рат, многи становници Прага који су се налазили под Аустријанцима били су јако збуњени, али новинар и књижевник Јарослав Хашек не. Он је хладнокрвно одлучио да исмеје тадашњу окупациону власт, а то је постигао тако што је изигравао будалу. Док други често нису знали шта да чине, он се правио да је велики патриота и, кобајаги, величао рат.
Све је црно па и пиво
Одмах после сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у свим прашким новинама је на првим странама објављена слика цара Фрање Јосифа. На њој се види како цар клечи пред неком иконом и моли се за „добро својих народа”.
Хашек је у то време био уредник зоолошког часописа „Из животињског царства”. Да не би „заостао у патриотизму иза других”, он је ову цареву фотографију објавио на истој страни где је, пре тога, из недеље у недељу објављивао слике ретких животиња. Док се публика смејала, цензура није ништа приметила, нити је схватила ову Хашекову подвалу.
Убрзо после тога Хашек је ухапшен, али не због исмејавања цара већ зато што је у гостионици извесног Паливенца, кад га је овај питао хоће ли црно или бело пиво рекао:
– Дајте ми црно! Нека се види да сам у жалости као и они у Бечу због тога што су Босанци извршили атентат на надвојводу Фердинанда!
Ова Хашекова изјава унета је у полицијска акта у којима се говори о њему.
Из докумената се даље види да је Хашек „опасна и сумњива личност”, затим да су војне власти издале уверење Хашеку у коме се каже да је он исправан војник, али да је идиот. Отуд и она сцена у роману у којој се он пријављује као добровољац за рат против Србије. На питање зашто то чини, Хашек је одговорио:
– Зато што сам званично проглашен идиотом!
У тим документима постојало је и лекарско уверење које су Хашеку издали лекари луднице у Бохњицама, где је писац провео неко време. Ти лекари установили су да је Хашек „ограничен, али није опасан за околину”. За то тврђење навели су и доказе.
Кад су га упитали на коме је месту река Влтава најдубља, одговорио им је тачно: под Вишехрадском стеном. Али, кад га је један лекар упитао колико је два пута два, Хашек се прави луд и рекао:
Два пута два су седамнаест!
Овим доказима лекари су додали и „апсолутни доказ” свога налаза да мозак Хашека слабо ради. Када су га увели у салу за испитивање лудака, брзо је пројурио поред слике Фрање Јосифа и одушевљено узвикнуо:
– Живео ћесар Фрањо Јосиф први.
И ову епизоду Хашек је навео у свом роману.
Срби с Турцима против нас
На основу лекарског уверења Хашек отпуштен је из војске. Рат се распламсавао. Стање је било веома тешко. Али, писац није губио главу. Измишља нове сцене да би потврдио свој „званични идиотизам” и лакше исмејао царство које се љуљало. То је чинио на разне начине.
тако је отишао код комшије који је боловао од узетости и позајмио његова колица. Сео је у, закитио се каранфилом, и преко крила пребацио две штаке. Затим је замолио газдарицу да га одгура кроз најживље улице до Стрељачког острва, где је вршена регрутација. И газдарица је волела шалу, па је испунила Хашекову жељу. Док га је гурала кроз те улице, он је из свег гласа викао:
– На Београд! На Београд! Ми марширамо на Београд! Без нас неће победити! Живео принц Еуген Савојски!
|
ЛОМАЧА
„Добри војник Швејк” је већ пре краја двадесетих година прошлог века преведен на готово све живе језике. Код нас се појавио 1929. у преводу Бошка Врачаревића. Исте године драматизован је на сцени Народног позоришта у Београду, а годину дана раније у новосадском Српском народном позоришту. Ипак, само две године после Хашекове смрти, роман је забрањен у чехословачкој војсци, пољски превод је заплењен и уништен 1928. године. Врхунац беса над Швејком показали су нацисти који су у Немачкој, 1933. године, књигу јавно спалили на ломачи. |
– Господо, Срби су убили стрица нашег премилостивог цара! Срби иду с Турцима на нас. Ми се не бојимо ни једних ни других. Осветићемо им се! Живео Фрања Фердинанд и његова племенита госпођа Софија!
Публика је убрзо увидела да Хашек исмева рат јер је Еуген Савојски умро 1736. године, Фердинад и његова жена Софија већ су били мртви, а Срби и Турци били су противници у Првом светском рату, а не савезници. Полиција није схватила у чему је ствар, па га је, мислећи да је Хашек прави патриота, одвела на Стрељачко острво, где се обавља регрутација. Заштићен од полиције, Хашек се обраћа
народу:
– На Београд! На Београд! Без нас ништа не може да буде!
| МОЈ ПРИЈАТЕЉ ЗАНАТЛИЈА Јарослав Хашек родио се 24. априла 1883. у Прагу, а умро 2. јануара 1923. у Липници. Радио је као новинар и писац, али је славу стекао романом „Доживљаји доброг војника Швејка” преведеног на више од 60 језика. Свог чувеног јунака створио је 1911. године у хуморескама објављиваним у прашком сатиричном листу „Карикатура” и назвао га је по свом познанику, младом прашком занатлији Јозефу Швејку (1892–1956). Наредне године из штампе је изашла Хашекова књига под насловом „Добри војник Швејк и друге приче”. Када је 1921. почео да пише роман, Хашек је замислио да сачини шест томова „Доживљаја доброг војника Швејка у светском рату” (наслов оригинала: Osudy dobreho vojaka Švejka za svetove valky”) . Међутим, успео је да напише само три и део четвртог тома који је касније завршио његов пријатељ Карал Ванек. |
Званични идиот
Када је Хашек ушао у салу за регрутацију, видео је војнике који чекају на преглед. Одмах је запазио да се сви жале лекару да болују од неке болести, желећи да се извуку. Лекар је био Немац и знао је само неколико чешких речи. Кад би упитао неког регрута од чега је болестан и овај му рекао да болује, на пример, од туберкулозе, лекар је механички понављао:
– Ти имала туберкулозу, ја имала туберкулозу, господин официјал имала туберкулозу, господин генерал имала туберкулозу и ми сви слушила војска. Слушила и ти.
------------------
ЦРТЕЖИ
Хашеков роман је најпре излазио у наставцима, у танким свешчицама малог формата. Године 1922. писац је замолио дугогодишњег пријатеља Јозефа Ладу (1887–1957) да нацрта насловну страну. После Хашекове смрти Лада је одлучио да прави илустрације за целу књигу и тиме подигне својеврсни споменик умрлом другу. Израдио је више од 500 цртежа које је током 1924. и 1925. године објављивао у недељном додатку листа „Чешка реч” уз нешто скраћен Хашеков текст. Сликар је и после тога наставио да тражи прави Швејков лик и био је задовољан тек илустрацијама објављеним уз треће издање романа. Од тада текст и цртежи чине тако јединствену целину да Јозефа Ладу многи сматрају коаутором „Доброг војника Швејка”.
------------------
Сличну реченицу понављао је свима који су се жалили да су болесни, само је уместо речи туберкулоза убацивао болест срца, ако се на то регрут тужио, затим равне табане, чир у стомаку и томе слично.Духовити Хашек је то све слушао, па је осетио згодну прилику да и овде изрази „свој патриотизам”. Када је на њега дошао ред и лекар га упитао на шта се тужи, Хашек је, правећи се луд, рекао:
– Ја сам званични идиот!
Лекар му је, као и другима, одговорио:
– Ти била званични идиот, господин официјал званични идиот, господин генерал званични идиот и ја званични идиот и ми сви слушила војска. Слушила и ти!
| ШВЕЈКОВАЊЕ НИП „Јеж” је 1981. године објавио „Доживљаје доброг војника Швејка” – фототипско издање своје едиције из 1959. у изванредном преводу Станислава Винавера. У предговору тог тротомног „Јежовог” издања, наш познати преводилац и дипломата, професор Александар Илић (рођен 1945), указао је да позната књижевна дела понекад постају жртве површног тумачења које се у критици назива „лажна прозирност”. То се дешавало и с Хашековим романом који је, по Илићу, одувек био тумачен или у духу формуле о „непроблематичној ведрини” или у вези с одликама „народног духа”, а да готово нико није поставио питање да ли се, можда, испод веселе површине Швејковог понашања крије и нешто друго. Илић о томе даље каже: „Постоје, међу овим тумачењима, и нова сазнања на која бисмо желели да читаоцима скренемо пажњу. Тако је у тумачењу Хашековог дела чешком филозофу Карелу Косику недавно у помоћ притекао ђаво површне, биографске и, на први поглед неважне, аналогије, који га је навео да се упита: како је могуће да два писца, Јарослав Хашек и Франц Кафка, рођени исте, 1883. године, у истом граду, Прагу, створе у исто доба дела тако различита, чак опречна? Или је реч само о привиду. Шта заправо знамо, упитао се чешки филозоф, о Хашеку и Кафки, или, тачније, о Швејку и Јозефу К, јунаку Кафкиног суморног романа „Процес”?... Швејк и Јозеф К, сматра Карел Косик, усамљени су појединци суочени са апсурдним и гротескним светом у којем не влада разум, светом постварења и редукције човека. И Швејк и Јозеф К суочени су са Великим механизмом ирационалног располагања људима, механизмом отуђења и уништења човека. И Швејк и Јозеф К залажу се за разум насупрот снази, за мудрост насупрот ирационалном. Кафкин јунак, међутим, пада као жртва Великог механизма, док Хашеков Швејк наставља да „швејкује”, као живи доказ пораза процеса постварења човека...”. |
Хашек се извукао из затвора. Ту му је помогао војни свештеник Ото Кац који га је узео за посилног јер је „био уверен да је Хашек невино осуђен, пошто због слабе памети не зна шта чини”.
Све те, и многе друге сцене из свог живота за време рата, Хашек је унео у „Доживљаје доброг војника Швејка”. То дело доказало је не само колико је овај писац био генијалан хумориста, као писац, већ и као човек у обичном животу.
Аутор:
Јова Радовановић
Илустровао:
Тихомир Челановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
