Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Византијске приче
КАЛИГРАФ ТРАЖИ






Утицај сестре и жене умногоме је допринео да цара Теодосија II историја памти као успешног владара

свим приручницима за историју Византије може се наћи оцена да је цар Теодосије II, односно Теодосије Млађи (408–450) – унук и имењак чувеног Теодосија I Великог (379–395) који је коначно поделио Римско царство на источно и западно и за чије је владавине хришћанство постало државна религија царства – владао под утицајем жена. У ствари, реч је о две жене, најпре царевој старијој сестри Пулхерији, а затим и његовој супрузи Атенаиди-Евдокији. Одмах ваља упозорити да ако неки владар води државу под утицајем жене или жена, то не треба одмах и обавезно да се схвати као нешто негативно. Пример Теодосија II, који је донео низ разборитих државничких мера – међу којима се издвајају оснивање Цариградског универзитета 425. године и издавање Теодосијевог кодекса, веома важне збирке царских закона, 438. године – то доказује на убедљив начин.
    Када је цар Аркадије (395–408) умро у Цариграду 1. маја 408, његов син и наследник Теодосије II имао је тек седам година. Власт је најпре као регент преузео угледни великодостојник Антемије, али га је уз подршку двора и сената 414. године потиснула Пулхерија, најстарија кћи покојног цара Аркадија, тада у узрасту од петнаест година. Она је проглашена за августу и са две млађе сестре је у храму Свете Софије положила завет да се неће удавати. Као ватрена и строга хришћанка, усвојила је монашки начин живота и увела га у дворску свакодневицу.


За читање и уживање/Душко Радовић
КАДА ПИСАЦ



а сам у школи врло погрешно књижевно васпитан. Слично онако као што се деца и данас у школи васпитавају. Не ваља учити децу да фразирају и лажу у писменим задацима. И ја сам надобијао много петица за лажи и фразе и мислим да је то велика грехота и верујем да би тај однос и вредновање онога што деца поседују могло бити и другачије. Штета је што то ни данас није другачије. Те петице и све то је створило у мени неки однос па сам почео да кокетирам с литературом као дечак од тринаест, четрнаест година. Силне похвале да сам писац, да ћу бити писац, да сјајно пишем, у ствари заснивале су се на мојој вештини да лажем и фразирам а не на аутентичном и поетском мишљењу и изражавању. Када сам изашао из школе и покушао да пишем, на моју срећу, схватио сам каква је то лаж! Много година ми је требало да се те лажи ослободим. У тој борби против лажи можда се створио неки мој стил, нека мала иронија и према писању и према животу.


Добро уновчен обичај
ЗНАМ ЗА



Рачваста кост код птица служи или да двоје људи почну игру или да се особа којој припадне већи део осећа као да је добила премију. Једном Американцу синула је паметна замисао коју је добро уновчио

адац, односно furcula, назив је за виљушкасту кост код птица, насталу спајањем две кључне кости. Она код птица има улогу јачања грудног скелета да би пернати створ лакше могао да се одупре струјању ваздуха, при лету. То је стручно објашњење, али нас више занима оно које је ушло у обичаје многих народа, па и код нас.
    Кад се оголи та пилећа, ћурећа кост, онда почиње надметање и препирка ко ће добити прилику да ломи јадац. Чврсто се ухвате крајеви кости и снажно се повуче. Коме у руци остане већи део, сматра се победником. Ту почињу размимоилажења око симболике и значења. 


Последња ноћ пуковника Аписа
ПЛИТАК МИ ЈЕ


По многима најмоћнији човек не само у војним круговима Србије, Драгутин Т. Димитријевић, до последњег тренутка се надао да ће га регент Александар помиловати, чак и онда кад је те топле јунске ноћи 1917. године у његову затворску ћелију ушао свештеник...


етрдесетједногодишњи горостас нервозно је шетао самицом официрског затвора у Солуну палећи једну цигарету на другу. Била је топла ноћ, 25. јун 1917. године. Неколико пута већ је звао капетана Милана Стојковића, управника затвора, стално га запиткујући да ли је стигао глас од регента Александра Карађорђевића.  И сваки пут исто – ништа. Потом је настављао шетњу ћелијом очигледно тесном за његово огромно тело у беспрекорно чистој војничкој униформи с чизмама угланцаним до савршенства. Био је готово ћелав, а оно мало косе око ушију било је кратко подшишано. Испод изразито густих бркова непрестано му је висила цигарета. На грудима је носио само Карађорђеву звезду, лични дар краља Петра, један од мноштва ордена које је добио.


Hogar



Јесте ли већ чули да



...право име Ђуре Даничића (1825–1882), угледног филолога и саборца Вука Караџића, било је Ђурађ Поповић


Ма шта кажеш


                     ДВОБОЈНА ЈАБУКА




Pisali ste


ИСТОРИЈА ПО ЈУЛИНЦУ

Занима ме ко је написао прву српску штампану историју?

СAВА
Рача