Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Добро уновчен обичај


ЗНАМ ЗА



Рачваста кост код птица служи или да двоје људи почну игру или да се особа којој припадне већи део осећа као да је добила премију. Једном Американцу синула је паметна замисао коју је добро уновчио

адац, односно furcula, назив је за виљушкасту кост код птица, насталу спајањем две кључне кости. Она код птица има улогу јачања грудног скелета да би пернати створ лакше могао да се одупре струјању ваздуха, при лету. То је стручно објашњење, али нас више занима оно које је ушло у обичаје многих народа, па и код нас.
    Кад се оголи та пилећа, ћурећа кост, онда почиње надметање и препирка ко ће добити прилику да ломи јадац. Чврсто се ухвате крајеви кости и снажно се повуче. Коме у руци остане већи део, сматра се победником. Ту почињу размимоилажења око симболике и значења. 
   Наиме, код нас је уобичајено да особе које су ломиле фуркулу улазе у неку врсту опкладе. Претходно се договоре шта следи као награда оном ко, како правила налажу, заборави да изговори „Знам за јадац!” сваки пут кад му особа с којом је ушао у надметање пружи нешто у руку.

еђутим, у нашим крајевима, као и у неким другим земљама, Сједињеним Америчким Државама, на пример, човек коме у руци остане већи део фуркуле сматра се срећковићем. Та традиција ломљења јадаца потиче из древних времена. Верује се да је обичај потекао још из старог Рима, можда и раније.


На овој старој илустрацији, с почетка прошлог века, цртач је нагласио да је ломљење јаца важан догађај, јер особи којој у руци остане већи део, у наступајућих дванаест месеци смеши се срећа и благостање, у сваком погледу

   Кад се поједе пиле, кокошка, ћурка, што се обично догађа кад је више људи за трпезом, посебно за празнике, на жалост присутних за столом, постоји углавном само једна фуркула. Двоје људи добије част да је ломи, а остали се осећају ускраћено, посебно кад се поштује обичај да јадац доноси срећу. Имајући то на уму, Кен Ахрони, Американац из Сијетла, давне 1999. године, дошао је на занимљиву идеју. Тада увелико у породичним приватним пословима, махом везаним за израду божићних и новогодишњих украса, Ахрони је с породицом славио празник Дан захвалности.
   На трпези је била обавезна ћурка. Кад су сви завршили оброк, настала је препирка око ломљења јаца. Коме ће припасти част да ломи ову кост и, кад му у руци остане већи део, добије титулу особе коју ће током читаве наредне године пратити срећа? Ахрони је помислио: зашто не би правио фуркуле од вештачког материјала и продавао их заинтересованима?

д замисли до њеног остварења протекло је пет година, кад су се на тржишту САД појавиле пластичне фуркуле, чији је и облик и звук приликом пуцања подсећао на изглед и звук ломљења праве кости.  Одједном су сви добили могућност да ломе јадац, чак и кад се на столу нађе само једна печена птица.
   Иначе, код нас постоје изреке везане за јадац. Каже се „споља гладац, а унутра јадац”, што значи да је нешто наизглед уредно и чисто, на први поглед, а изнутра је заправо прљаво и неуредно. Постоји и изрека „ударити некоме јадац”, односно преварити га. Каже се и „Знам за јадац!” – нећеш ме преварити.



Аутор: 
В. С.
број: