Ма шта кажеш



Енглески фармер, Кен Морис, нашао је у својој башти необичну јабуку која је била пола црвена, пола зелена. Стручњаци тврде да је вероватноћа да се на дрвету појави оваква јабука, на којој су боје геометријски подељене, један према милион. У питању је ретка генетска мутација, због чега јабука изгледа као да је неко две различите воћке пресекао на пола и једну половину лепком залепио за другу. Црвена половина била је сочнија и слађа, јер је више била изложена Сунцу, а зелена сувља и мање укусна, зато што је мање времена била осунчана.


Једна Британка у стању је да спава седам дана без престанка, баш као у бајци Шарла Пероа, „Успавана лепотица”. Све би било у реду да у питању није такозвани Клајн-Левинов синдром, од кога болује свега 1000 људи на планети. Особе које пате од ове ретке болести у стању су да спавају више дана. Млада Британка пожалила се јавности да је преспавала готово све своје рођендане, новогодишња и божићна славља. Пропустила је прославу матуре у средњој школи, као и доделу факултетских диплома. Стручњаци не знају узрок настајања ове болести, нити за њу још постоји лек.


Дастин Брокмен из Мисисипија, у Сједињеним Америчким Државама, кренуо је с братом и пријатељем у лов на крокодиле, не сањајући да ће баш тог дана да га послужи права правцата ловачка срећа. Наишао је на животињу дугачку четири метра и тешку 330 килограма, устремио се на њу и борба трајала два сата, пре него што им је пошло за руком да је савладају. Четири сата било им је потребно да рептила сместе у чамац и још толико да стигну до обале. Претходни Брокменов улов, који је такође привукао пажњу јавности, био је крокодил тежак 316 килограма, али је уз овај трофеј.


У калифорнијском градићу Фримонту постоји необичан затвор, у којем затвореници плаћају боравак! Наиме, они, осуђени за мање преступе, дужни су да затворској управи плате одређену своту новца, уколико желе да буду смештени у боље уређеном крилу те установе, где су ћелије лепше уређене. Оно што је најважније, тамо нема тешких преступника. Цена за једну ноћ проведену у ћелији „високе категорије” износи 155 долара, а тамошњи затвореници могу да користе телефон и имају приступ интернету.


Двојица Вијетнамаца, отац и син, који су пре 40 година проглашени несталима, време су провели у џунгли, верујући да рат у њиховој земљи још није готов. Последњи пут виђени су у свом селу давне 1974. године, када је једна од америчких бомби погодила њихову кућу и од када им се губи сваки траг. Полиција их је нашла, свега 50 километара удаљене од места несреће и саопштила да је са њима готово немогућ разговор, јер отац говори застарелим дијалектом, а син испушта неартикулисане звуке. Живели су у кућици на дрвету и преживели хранећи се воћем и уловом.

Илустровао:
Стефан Тодоровић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре