3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
ИСТОРИЈА ПО ЈУЛИНЦУЗанима ме ко је написао прву српску штампану историју?
СAВА
Рача
Павле Јулинац аутор је прве историје Срба на српском језику
Историчар и преводилац Павле Јулинац (1731/1732–1785) први је, колико се зна, написао историју Срба на српском језику „Краткоје в`веденије в историју происхожденија славено-сербского народа” коју је издао у Венецији 1765. године. Не зна се место и датум рођења овог културног ствараоца, а ни презиме му није поуздано утврђено (Доситеј га је именовао као Ђулинца). Јулинац је био у руској војној и дипломатској служби па је неко време радио у бечком посланству Русије одакле је одржавао присне везе са Србима. Године 1781. или1782. постао је руски конзул у Напуљу и одакле је као курир стигао у Беч, где је и умро. Најважније Јулинчево дело је већ поменута историја српског народа коју је писао на основу разних тадашњих историјских извора и списа, али је обично прескакао или мењао све што није било повољно по Србију. Осим историјом бавио се и превођењем. Први је на српски превео један француски роман, реч је о Мармонтеловом „Велизару” (Беч, 1776). О Јулинцу је писао и Јован Скерлић у својој „Српској књижевности у 18. веку”.
СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ У МОСКВИСазнао сам да у некој московској цркви постоје фреске са три
славне личности из наше историје па вас молим да нешто напишете о томе.
ДАЧА
Челарево
У кремаљској цркви Архангелски сабор, саграђеној 1505. године, а у којој су сахрањени велики кнежеви и цареви – владари Русије од 1325. до 1696. године, на фрескама приказани су ликови Стефана Немање (1113–1199), Светог Саве (1174–1236) и кнеза Лазара (1329–1389). Поред њихових имена на фрескама је уписано „Српски чудотворци”. 
Фреске с ликовима Стефана Немање, Светог Саве и кнеза Лазара налазе се у средини цркве
Све три фреске осликане су на једном од средишњих стубова цркве близу ковчега с посмртним остацима првог крунисаног руског цара Ивана Васиљевича званог Грозни (1530–1584). Баба Ивана Грозног била је Српкиња, из породице Јакшића, по имену Ана. О њој постоји помен у народној епској песми „Деоба Јакшића”.
ДВА РАЗНОБОЈНА ОКАУ комшилуку стално виђам куцу с очима различите боје, па бих волела да ми кажеш откуд им то.
ЗОРАНА
Београд
Различита боја очију код кућних љубимаца може да буде наследна, а може да буде и последица неке болести или повреде. Код појединих раса паса – рецимо, сибирског хаскија, аљаског маламута, ши цуа, аустралијског овчара или америчког лисичара – то уопште није реткост, напротив. Ова хетерохромија, како се у анатомији назива разлика у боји (најчешће дужице ока), може да се примети на различитим деловима тела, посебно на очима али и на кожи и на длаци, а последица је појачаног или смањеног пигмента меланина. Јавља се и код неких људи.
Иначе, већина штенади рађа се са светлоплавим очима, то јест без пигмента, који се ствара касније под утицајем светлости. Штенад после три до четири месеца добија „коначну” боју очију, мада код неких то може да се догоди и касније. Код неких паса (али и мачака) и једно око може да буде различито обојено, на пример, делом плаво, а остатак тамно, што је последица мање или веће количине присуства меланина. Рекли смо већ да узроци ове појаве могу да буду наследни, да један или оба родитеља имају очи различите боје, али да та двобојност може да се појави и као последица болести или трауме или, чак, употребе неких лекова. Код појединих раса паса ова необична карактеристика може да указује на глауком или неке друге здравствене тегобе. Ако се, пак, промена боје очију догоди у каснијем раздобљу живота, најсигурније је љубимца одвести на преглед код ветеринара.
ОД `ТИЦЕ МЛЕКОЗанима ме какво је то „голубије млеко”?
ЈЕЛЕНА
Батајница
Млади голубови долазе на свет слепи, голуждрави и сасвим неспособни да се сами хране. Зато се у вољци одраслих голубова ствара жлездасто лучење, такозвано „голубије млеко“. То је бела, сираста материја, богата беланчевинама и мастима, коју младим голубовима њихови родитељи убацују у кљун. Од ове хране голупчићи веома добро напредују и оспособљавају се да касније могу постепено да прихвате разно зрневље. Ниједна друга птица нема ову особину и по њој се голубови наслањају на сисаре чије је млеко такође производ лучења посебних жлезда.
