Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Овако је о себи говорио чувени немачки писац и нобеловац док се борио са својом противречном природом


ада се на психијатријском каучу присећао почетака своје двоструке природе, славни писац Херман Хесе вратио се до дана детињства. Тврдио је да му се тада јављао дух у облику човечуљка, који га је подстрекивао да се пење на намештај, скаче у фонтану, камењем разбија прозоре... Пошто „дивљег коболда” нико сем њега није видео, од родитеља је добијао грдњу и батине. И старија сестра упозоравала га је да у силним несташлуцима може да страда, на шта јој је једном рекао: „Нема везе! Ако и умрем, понећу у гроб пар сликовница!”

На које су све начине поједине слике, фреске и неке друге скупоцене предмете, немаром или случајношћу, људи делимично или трајно уништили?


тив Вин један је од најбогатијих људи на свету. Вин је практично власник половине Лас Вегаса, америчке престонице забаве и коцке. Овај предузимљив пословни човек велики је заљубљеник у уметност. Његову збирку слика, између осталог, краси платно Рембранта ван Ријна (1606–1669), славног холандског сликара, затим Вилијама Тарнера (1775–1851), познатог енглеског уметника, као и неколико дела Клода Монеа (1840–1926), оснивача импресионистичког стила у Француској. Стив Вин посебно је био поносан на „Сан”, уље на платну које потписује Шпанац Пабло Пикасо (1881–1973), један од назначајнијих сликара, вајара, графичара 20. века.

  
                          
Стари римски пехар на чудесан начин мења боју, а то је данашње научнике навело да подражавају оно што су древне занатлије учиниле и тако створе медицински инструмент који може да одигра важну улогу у откривању болести



д како је 1950. године први пут приказан јавности, у Британском музеју у Лондону, изазива једнако велику знатижељу. А осим љубопитљивости, и дивљење. Сви се питају: како је уопште могуће да овај стаклени римски пехар који потиче из 4. века постаје зелен ако светло допире са предње, а руменоцрвен, уколико долази са задње стране?


На данашни дан 1914. године делови српске Комбиноване дивизије наишли су на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера и тако је почела чувена битка, прва савезничка победа у Првом светском рату



ат Србији Аустроугарска је објавила 28. јула. Београд је сутрадан засут гранатама са Саве, а главни напад припреман је преко Дрине, Саве и Дунава, са око 200.000 војника „црно-жуте монархије” под заповедништвом Оскара Поћорека. Упркос великим губицима у Балканским ратовима (36.000 мртвих и 55.000 рањених војника), Краљевина Србија могла је да окупи 450.000 прекаљених војника, и половину ових снага послала је на Цер и у околину Шапца, да сачека непријатељски напад. Иако бројна и искусна, српска војска имала је углавном само шињеле и шајкаче, секире и виле. За обућу, пушке, муницију и артиљеријске гранате морала је сама да се избори.
Владао је Србијом дуже и од оца и од сина, и од унука, али је у сећању народа остао упамћен понајвише као син славног оца и отац славног сина

роничара је било мало и занимали су се важнијим стварима – оним великоисторијским, дабоме – а и он је био сувише мали да би могао да памти шта се све око њега збивало. Тек, остало је магловито најраније детињство најмлађег детета највећег српског ратника 19. века, Карађорђа.
    Рођен у Тополи, 1806. године, у време када је његов отац ослобађао Србију од турског зулума, Александар Карађорђевић – као седмо дете врховног вожда српског – рано је упознао живот у избеглиштву којим ће, с владарским прекидом од шеснаест година, живети до краја.



... реч погача потиче из италијанског језика (focaccia). У српском језику одомаћила се још у средњем веку, а од нас су је преузели Турци и задржали до данас. Налази се у свим балканским језицима, па и у мађарском (pogacsa) и немачком (pogatscherl)


                БОЉЕ ИКАД НЕГО НИКАД


НЕ САМО ЉУБАВ

Молим вас да ми одговорите зашто голубови гучу?

МИЛА
Гуча