Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Тајна римског пехара


ЧАША КОЈА

  
                          
Стари римски пехар на чудесан начин мења боју, а то је данашње научнике навело да подражавају оно што су древне занатлије учиниле и тако створе медицински инструмент који може да одигра важну улогу у откривању болести



д како је 1950. године први пут приказан јавности, у Британском музеју у Лондону, изазива једнако велику знатижељу. А осим љубопитљивости, и дивљење. Сви се питају: како је уопште могуће да овај стаклени римски пехар који потиче из 4. века постаје зелен ако светло допире са предње, а руменоцрвен, уколико долази са задње стране?  
   Тајна Ликурговог пехара – који је тако назван јер је на њему представљен трачки митски краљ кога је због дрскости казнио бог Дионис – разоткривена је деведесетих година прошлог века. Томе је претходило брижљиво истраживање научника Универзитетског колеџа у Лондону.

Злато и сребро у стаклу

   Пехар је највероватније настао у Александрији, или можда у Риму, између 290. и 325. године, а његова величина је 16,5 са 13,2 центиметара. Будући да је савршено очуван, извесно је да је, као и остали римски раскошни предмети, одувек био брижљиво склањан и смештан на посебно место. Бројни слични предмети сачувани су до данашњих дана јер су скривани у црквеним ризницама. Могућно је, такође, да је вековима лежао у нечијем саркофагу. Да ли је то био пехар из кога се на банкетима пило вино или пак лампа која је мењала боју археолози још расправљају.
--------------------------------
ЛЕГЕНДА О ЛИКУРГУ

   Кад је Дионис дошао у Тракију, десило се нешто неочекивано! Краљ Ликург није хтео да га прими! За то је имао и ваљан разлог. Оптужио је Диониса да краде туђе жене и да своје следбенике и пријатеље подстиче на раскалашан живот. Због тога је Ликург затворио и Дионисове следбенице (баханткиње). После тога, љутити Дионис скочио је у море. Додуше, тамо га је Тетида веома љубазно дочекала. Истовремено, баханткиње су се на крајње тајанствен начин ослободиле. Дионис се вратио препун срџбе и на страшан начин казнио трачког краља. У лудилу, Ликург је убио сопственог сина Дријанта. Мислећи да сече лозу, усмртио је наследника ударцима секире. Нажалост, после злочина разум му се вратио, што је било горе од смртне казне. Због убиства које је починио земља је постала неплодна. Становницима су богови обзнанили да ће благостање наступити онда кад буду убили Ликурга. 
Зато су га одвели на брдо Пангај где су га растргли коњи.
   Према другој легенди, Ликурга је једном приликом, када је посетио пророчиште у Делфима, Питија поучила како да преуреди законе и спартански устав. Он је то урадио, те су га Спартанци сматрали за великог човека. Одали су му поштовање подигавши храм у коме су му приносили жртве као да је бог.
--------------------

   Више је оних који сматрају да је то ипак био пехар који се преносио из руке у руку. Оквир од позлаћене бронзе, као и сталак, додати су у 19. веку, што наводи на закључак да је реч о драгоценом предмету откривеном за време или после бурне Француске револуције. Године 1958. стопа и оквир који чине стилизовани листови винове лозе – горки симбол несрећног Ликурга – скинути су и поново стављени на пехар 1973. године.

Драгоценост породице Ротшилд

   Међутим, прича о томе како је пехар настао остаје и даље тајна. У једном спису из 1845. године француски писац помиње да је чудесну чашу видео у рукама господина М. Дибуа. То се догодило непосредно пре него што ће Ликургов пехар купити чланови славне и богате породице Ротшилд. Извесно је да је Ротшилдовима припадала 1862. године, када су чашу позајмили како би била представљена на изложби у Лондону. После тога пехар је нестао из „академског видокруга”. Сва је прилика да су у чаши која мења боју уживали само Ротшилдови и њихови гости. И тако је било све до 1950. године када је Британском музеју, за своту од двадесет хиљада фунти стерлинга, римски пехар продао Виктор Ротшилд.
   Како је настала чаша? Древне занатлије су умешале злато и сребро у стаклену масу. У намери да добију оно то су наумили, претворили су метале у прах, све док честице нису биле – модерним речником изражено – нанодимензија, односно 50 нанометара. То значи, хиљадити део зрна кухињске соли. И тако, ако пехар обасја светлост, метали и даље вибрирају и то на такав начин да чаша мења боју, зависно од положаја са којег посматрач гледа.

Подражавајући рад занатлија које су израдиле Ликургов пехар, научници из Илиноиса направили су плочу која такође мења боју, јер садржи злато и сребро       

   Заиста невероватно и врло занимљиво, с уметничке тачке гледишта. Али, истовремено, врло занимљиво и за научнике. То доказује и истраживање објављено ове године у једном америчком научном часопису. Ганг Логан Лиу, професор Универзитета у Илиноису, човек који се иначе бави нанотехнологијама у служби откривања различитих болести, закључио је следеће: уколико се у Ликургов пехар сипају различите течности, он ће такође променити боју. И управо са те, дијагностичке тачке гледишта, могао би да буде веома користан.
Како би то доказао, Лиу и његови сарадници искористили су танку пластичну плочицу на којој су направили велики број „бунарчића”. 
   Њих су испунили нано-деловима сребра и злата. У ствари, поновили су поступак древних занатлија, оних који су створили Ликургов пехар.
   Затим су поливали плочу различитим течностима – водом, уљем, слатким и сланим растворима... Исход је потврдио претпоставку. Зависно од течности, плоча је мењала боју, што је било видљиво и голим оком. Испоставило се да је то савршен дијагностички инструмент. Откривен пре више од 1600 година!



Аутор: 
М. О.
број: