Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Није довољно препустити се позитивном размишљању, научници кажу да се изгледи за остварење снова могу повећати чак и наизглед обичним дружењем с неким незнанцем
 


а Џозефа Фиглока, чистача улица из Детроита, 1938. године пала је беба која је испала с четвртог спрата. Срећна околност, нема шта. Фиглок је ублажио пад и, захваљујући томе што се нашао у правом тренутку на правом месту, беба је преживела. Можда тај случај не би био вредан помена да готово исти догађај није забележен и годину дана пре тога. На Џозефа Фиглока већ је пала беба коју је спасао.
    Читава прича забележена је у озбиљном часопису „Тајм” што је довољна потврда да се не ради о измишљотини. Била је то двострука срећа, и за чистача из Детроита, у америчкој држави Мичиген, можда још више за бебу и њене родитеље.
 


Био је бунтовни ученик, врло необичан, неуравнотежен и нетрпељив, посебно према академском приступу клавирској техници, па је после свађа са професорима одлучио да више не прима никакве поуке и створи свој музички свет коме се и данас дивимо



сак Албенис провео је кратак, буран и пустоловинама испуњен живот. Музику је учио у Паризу, затим у Мадриду. У деветој је побегао од куће и почео да скита, одржавајући концерте и издржавајући се свирајући – где год! Свирао је по Шпанији, а затим по Америци. Вратио се у Европу и после читавог низа пустоловина и перипетија, наизменичних таласа среће и несреће, 1877. године упознао је свог идола – Франца Листа. Дивио се великом мађарском пијанисти и композитору и пратио га је наредне
две године, од Рима до Пеште.

Причу је забележио наш познати етнолог и она траје као још један белег који је сачувало народно предање…



а тлу Србије остатке преантичког и античког рударства срећемо на многим рудиштима као што су Сињаково, Мрачај, Јармовац на Лиму, Авала, Космај, Мајданпек, Поречка река, Глоговица…
   Ова налазишта леже у близини рудишта обојених и племенитих метала и у узрочној су вези с рударством и снажним успоном српске државе у средњем веку. Број рудара је временом толико нарастао да је у антици постојао и посебан рударски сталеж, чије је златно доба било од 10. до 15. века, односно до времена потпадања Србије под управу Османске царевине.


Некада су они који су имали умели и да оставе потомству. Ово су само неки од лепих примера



ветли примери наших предака доброчинитеља и задужбинара одувек су били на понос и част. Међутим, како је 20. век одмицао, број добротвора, задужбинара и легатора сразмерно се смањивао, те је данас њихов број далеко мањи од стварних потреба друштва. Довољно је погледати листу српских добротвора коју износи Википедија, па уочити несразмеран број добротвора 19. и почетка 20. века с овим из наших времена. Нека овај поглед у прошлост српског задужбинарства буде прилика да се још једном подсетимо неких племенитих чињеница из живота великих људи наше прошлости.



... истраживачи с Универзитета у Барселони открили су да постоје људи који не осећају ни пријатност ни задовољство када слушају било коју врсту музике и тај су поремећај назвали музичка анхедонија



           
          ГЛЕДАЈ КУДА ИДЕШ!





„БИТЛСИ” НА МОНДОВИЗИЈИ

Молим вас да ми одговорите када је први пут један концерт преношен преко сателитa?