Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Кад кажемо чвор, неко помисли на пертле или кравату, премда су чворови одавно ту, од самог почетка човековог самосталног живота, као и од настанка цивилизације
 
 Соломонов чвор на мозаику у базилици у Аквилеји у Удинама (Италија)

удски живот почиње од... једног чвора. Заиста би тако могло да се каже. И било би истинито.
Подсетимо се: тај чвор везују бабица или лекар када се човек роди. Пресечена пупчана врпца, а затим везивање чвора, физички ће нас раставити од мајке у чијој смо утроби живели. Тако почињемо самостални живот. Током трдноће, у стомаку будуће мајке фетус се храни преко врпце од које ће остати само осушени чвор. Он ће отпасти и остаће нека врста ожиљка, односно – пупак. Према древном обичају, беби ће по рођењу бити везан једноставан, обичан чвор од пупчане врпце. А према старом кинеском обичају, порођају претходи везивање машнице. То је била обредна радња. Поред породиље зато је често стајала машна. Веровало се да машне штите – посебно дечаке – од сила зла.



Немачка подморница с 52 члана посаде успела је да се лета 1942. године привуче до самог Њу Орлеанса и направи дар-мар. А онда је нестала…



ебруара 2001. године велика нафтна предузећа „Шел” и „БП” заједнички су истраживали нове путеве за цеви којима би, из бројних нафтних бушотина и платформи у Мексичком заливу, „црно злато” спровели до копна. Морско дно испитивано је помоћу савременог сонара кад је, одједном, сонда „HUGIN 3000” почела да шаље чудне податке. На дубини од 1500 метара сонар је открио челичног монструма, како је објаснио подводни археолог Роберт Черч. Нафтна предузећа, заједно са надлежним властима САД, у жељи да открију непознати предмет, послале су робота–рониоца опремљеног камерама.


Када је 1918. године велики мајстор сликарства Влахо Буковац објавио књигу о свом узбудљивом животу, читаоци су веровали да су сазнали потпуну истину. Међутим, касније је откривено да је „виртуоз четкице” ипак сачувао једну тајну...

омантична прича о морнару Италијану, који се искрцао у Цавтату и заљубио у лепу мештанку, тиче се повести породице Фађони и деде Влахе Буковца. Народ се чудио странцу који се у име љубави тако добро уклопио у нову средину, да се чак и богу молио „по нашки”. У истом граду у тадашњој Аустроугарској, као друго од четворо деце Августина и Марије Фађони, 4. јула 1855. године родио се Влахо. Име је стекао по деди с мајчине стране, док је презиме због уметничке каријере словенизовао. (На италијанском „faggio” значи „буква”.)


Деветог маја 1945. године, у 00.40 часова, у берлинској сали једне официрске мензе, овлашћени представници Врховне команде Трећег рајха потписали су безусловну капитулацију. После шест година најсуровијег ратовања у повести човечанства фашизам је био на коленима. Слободољубиви свет могао је да одахне и да се посвети видању сопствених рана...



описник московске „Правде” викао је у слушалицу телефона прикаченог на зид:
„Предграђе Берлина Карлсхорст улази данас у историју. Овде је гробница Хитлерове Немачке. Овде је крај рата...”
    Потписивање акта о капитулацији одиграло се у згради бивше немачке школе војних инжењера. У сали официрске мензе. Четири заставе на зидовима – совјетска, америчка, британска и француска – симбол су пријатељства по оружју. У салу улазе маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, главнокомандујући маршал ваздухопловства краљевских ваздухопловних снага сер Артур Тедер, генерал Спац, адмирал Баро, генерал Делатр де Тасињи и чланови совјетске, америчке, британске и француске делегације.





... године 1961, кад је наш Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, у ужем избору били су: амерички писац Џон Штајнбек, италијански Алберто Моравија и енглески Лорен Дарел и Грејам Грин


                ЧВОРАК ПРОТИВ АВИОНА




И БЕЧ И ВИ(Ј)ЕНА

Хтео сам да питам „Политикин Забавник” зашто се у Србији главни град Аустрије зове Беч, када га сви други зову Ви(ј)ена?