Кад кажемо чвор, неко помисли на пертле или кравату, премда су чворови одавно ту, од самог почетка човековог самосталног живота, као и од настанка цивилизације
Соломонов чвор на мозаику у базилици у Аквилеји у Удинама (Италија)
удски живот почиње од... једног чвора. Заиста би тако могло да се каже. И било би истинито.
Подсетимо се: тај чвор везују бабица или лекар када се човек роди. Пресечена пупчана врпца, а затим везивање чвора, физички ће нас раставити од мајке у чијој смо утроби живели. Тако почињемо самостални живот. Током трдноће, у стомаку будуће мајке фетус се храни преко врпце од које ће остати само осушени чвор. Он ће отпасти и остаће нека врста ожиљка, односно – пупак. Према древном обичају, беби ће по рођењу бити везан једноставан, обичан чвор од пупчане врпце. А према старом кинеском обичају, порођају претходи везивање машнице. То је била обредна радња. Поред породиље зато је често стајала машна. Веровало се да машне штите – посебно дечаке – од сила зла.