3320 25. 9. 2015.
Запетљана историја
СВАКОГ ДАНА
Кад кажемо чвор, неко помисли на пертле или кравату, премда су чворови одавно ту, од самог почетка човековог самосталног живота, као и од настанка цивилизације
Соломонов чвор на мозаику у базилици у Аквилеји у Удинама (Италија)
удски живот почиње од... једног чвора. Заиста би тако могло да се каже. И било би истинито. Подсетимо се: тај чвор везују бабица или лекар када се човек роди. Пресечена пупчана врпца, а затим везивање чвора, физички ће нас раставити од мајке у чијој смо утроби живели. Тако почињемо самостални живот. Током трдноће, у стомаку будуће мајке фетус се храни преко врпце од које ће остати само осушени чвор. Он ће отпасти и остаће нека врста ожиљка, односно – пупак. Према древном обичају, беби ће по рођењу бити везан једноставан, обичан чвор од пупчане врпце. А према старом кинеском обичају, порођају претходи везивање машнице. То је била обредна радња. Поред породиље зато је често стајала машна. Веровало се да машне штите – посебно дечаке – од сила зла.
Чворови су, дакле, пратиоци нашег постојања не само од почетка живота до старости, већ од почетка цивилизације. Праисторијски човек учинио је значајан корак када је чвором везао кремен за дрво. Тако је запалио ватру. Данас су чворови и видљиви, али и невидљиви. Невидљиви чине основу интернета. Ми их не опажамо оком, можда их чак нисмо увек ни свесни, али они свакако постоје. Способност да у одређеним тренутку животног пута везујемо и развезујемо чворове – у преносном и дословном смислу – може да се изједначи с умећем живљења.
У старом Египту чворови су представљали симбол живота. Чвор богиње Изиде био је најчешћа амајлија. У почетку, то је био магијски чвор, сачињен од трава или трске, крст чији се горњи крај завршава малим обручом. Анк (како је назван) означавао је живот, односно – обнову живота, бесмртност. Божанства су анк готово увек држала у руци. Али и смртници, у жељи да сачувају живот, можда и да досегну вечност. У хијероглифском писму анк је означавао живот. И тако, до данас... И за друге цивилизације и религије везивање чворова представљало је одређену врсту талисмана или, бар, жељу за чије се остварење верник моли.
Одвежи га за прву брачну ноћ
Већ је пословична способност морепловаца да везују чворове. Сликовити речник морнара сведочи о разноврсности чворова, али и о томе да та способност спајања и раздвајања ужади доноси спасоносна решења. Боље речено, од те способности зависио је опстанак, живот. Треба такође имати у виду да су морнари рано ступали на брод, пре него што су имали прилике да науче да читају и пишу. Овладавање вештином везивања и расплитања чворова за њих је означавало и једну посебну врсту (стваралачког) изражавања.
Кад су бродови и барке добили моторе, умеће везивања чворова које не може да прекине ни кит постало је мање важно. Али када су се цепелини винули у небо, овој вештини поново је скочила цена. Међу чворовима који су измишљени у то доба био је и чвор Розендал, чији се назив везује за име америчког морнаричког официра Чарлса Розендала (1892–1977). Познат је и под именом „чвор цепелин”. Њиме су се уз помоћ ужади везивала два цепелина.
У старом Риму, уочи венчања, невеста би облачила посебно припремљену тунику везану појасом са врло сложеним чвором. Тај чвор муж је требало да савлада и развеже током прве брачне ноћи како би са женом могао да води љубав. Уже са три чвора које су у средњем веку носили калуђери симболизовало је сиромаштво, чедност и послушност.
Вековима су људи везивали чворове и машнице од марамица, кончића и трачица како би сами себе подсетили да не забораве нешто да ураде. Неки то чине и данас. Ескими су били посебно вешти да праве чворове у облику животиња. Јер, заплитање чворова део је традиционалне дечје игре. Наиме, на тај начин су се играли постављања и решавања загонетки.
Мрежа од чворова бачена је у море
За древне Инке чворови везани на конопцима (тракама) у различитом распореду представљали су писмо – кипу. Гласоноше су преваљивале стотине километара носећи писма (на пруту окачене траке) исписана помоћу чворова.
У животу морепловаца чворови су имали још једну улогу, улогу мерења брзине кретања. Током пловидбе користила се направа за мерење брзине. То је била мања дрвена плоча на коју је била привезана узица. Када би навигатор желео да измери брзину кретања брода, морнар би бацио дрвену плочицу на крму брода. Она би, попут својеврсног сидра, остала на месту док би брод наставио да плови. Узица би се пуштала тачно у одређено време, а брзина брода би се израчунавала дужином узице која би истекла у том времену.
Увођењем наутичке миље као стандардне мере на мору у 15. веку, узица брзиномера почела је да се означава једнаким размацима који су били сразмерни наутичкој миљи и временском размаку који се користио при мерењу. Те су се ознаке на узици обележавале тако што се на њој завезао чвор, а касније су се на та места уметали комадићи узице везани у чворове. У почетку размак између ознака износио је 42 стопе а време мерења било је 30 секунди. Касније, мењањем вредности наутичке миље, мењао се је и размак међу чворовима на узици. Поступно, размак је постављен на 14,4 метра, а време мерења на 28 секунди.
Ћудљиви Зелени Гроф
Осим на мозаицима, чворови су представљали и украс грбова многих племенитих европских породица. На пример, Савојски чвор (пре него што ће бити стегнут) има облик броја осам. Осмица је симбол правде, васкрснућа као и божјег савршенства. Савојски чвор био је коришћен за украс крагне витешког реда који је још 1350. године основао Амедео Савојски звани Зелени Гроф. Предање каже да је Зелени Гроф гајио култ чворова. Био је опседнут везивањем и одвезивањем трака и ужади. Чворовима је украшавао безмало све. Све што је на себи носио и такорећи све чега би се прихватао. Од шлема до самара! Из 15. века потиче и витешки ред – Ред чвора, односно Ред чвора љубави који је основао Луј I Анжујски. Припадници тог реда били су у обавези да носе чворове на оружју, али и одећи, баш као што је чинио Зелени Гроф.
Кипу – писмо Инка, низ чворова на конопцима који су на различитим местима везани у чвор
И данас мало ко не носи бар неки чвор на себи. Од прстења до пертли на ципелама. Јасно, ту су и кравате. Додуше, многи се намуче док успеју да вежу кравату. А не би требало да је тако тешко. Шведски математичар Михаел Вајдемо Јохансон доказао је да кравата може да буде везана на 177147 начина!Од давних времена чворови су имали и улогу сатова. Ноћни чувари су се користили чворовима да би одредили време. Чворови су и основа бројаница. Бар неколико различитих култура у својој историји негује предања о женама (богињама) које преду нит живота. Оне тумаче и читају људску судбину тако што преду, везују и развезују животне нити. Када је коначно исплету, односно расплету, онда постаје јасно каква је нечија судбина. За старе Грке те богиње су биле Мојре, а Фате за Римљане, односно Норне за Скандинавце. Једна од њих, с времена на време, док преде, изврће нит и везује је тако да направи чвор... А чвор ваља размрсити како би се живот наставио. Јер, сложени чворови представљају животне недаће. У свим случајевима богиња је та која напослетку развеже чвор и живот настави мирним током... Или га не развеже.
Не би требало заборавити да је чвор одиграо и врло важну улогу у развоју медицинских наука, а посебно хирургије. Хируршки чворови важни су за зашивање рана, на крају хируршког захвата. Премда се данас мање користе игле, конац и чворови, већ копче и посебни лепкови, не треба заборавити да је класично зашивање рана путем чворића примењивано читав низ векова.
Поправка старог тепиха у Француској
За то умеће 1912. године Нобелову награду за медицину примио је Француз Алексис Карел. Он је измислио нов начин зашивања дубоких рана који је искључивао прскање крвних судова И подразумевао њихово повезивање. Сва је прилика да је хируршки чвор измислио Ланфранко из Милана, још у 13. веку. Побегавши из завичајног Милана због политичких разлога, обрео се у Француској где је основао париску школу хирургије.
------------------------------------------
ЗАМРШЕН, А ЛАКО СЕ СЕЧЕ!
Гордијев чвор симбол је за сложени проблем који се лако решава, знак нерешивог који ипак има решење. Јер, Гордијев чвор само једним замахом мача (уместо да га развезује) распетљао, је према легенди, Александар Велики. Тако је према пророчанству могао да постане и владар Азије.
Наиме, у Анадолији се налазио град Гордијум који је био престоница Фригије. Када је Фригија остала без краља, пророчанство је рекло да ће први човек који дође у град са воловском запрегом постати краљ. Према миту, управо тако је сиромашни Мида постао краљ. Онда је Мида своју воловску запрегу везао сложеним чвором који је Александар ипак запањујуће лако расплео. Боље речено, пресекао.
-------------------------------------------------------------
Као што је на почетку било речи, сви смо данас до грла у чворовима интернета. Које је друго име за интернет? Мрежа! Да ли си на мрежи? Умрежи се... изрази су које свакодневно користимо. Светска рачунарска мрежа заснива се на основним правилима повезивања. Велики део апликација које су данас у употреби ослања се на математичку теорију чворова. ЗАМРШЕН, А ЛАКО СЕ СЕЧЕ!
Гордијев чвор симбол је за сложени проблем који се лако решава, знак нерешивог који ипак има решење. Јер, Гордијев чвор само једним замахом мача (уместо да га развезује) распетљао, је према легенди, Александар Велики. Тако је према пророчанству могао да постане и владар Азије.
Наиме, у Анадолији се налазио град Гордијум који је био престоница Фригије. Када је Фригија остала без краља, пророчанство је рекло да ће први човек који дође у град са воловском запрегом постати краљ. Према миту, управо тако је сиромашни Мида постао краљ. Онда је Мида своју воловску запрегу везао сложеним чвором који је Александар ипак запањујуће лако расплео. Боље речено, пресекао.
-------------------------------------------------------------
Имајмо у виду онај први чвор који нам је омогућио да упознамо ватру. Односно, онај којим нам је омогућен самосталан живот.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
