3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
И БЕЧ И ВИ(Ј)ЕНАХтео сам да питам „Политикин Забавник” зашто се у Србији главни град Аустрије зове Беч, када га сви други зову Ви(ј)ена?
ПЕТАР
Нови Сад
Наш најпознатији лингвиста и историчар језика, др Иван Клајн, каже да домаћи изрази зависе од посредника и путева којима су дошли до нас. Он објашњава да су нам Мађари дуги низ векова били језички најближи народ, па смо тако од њих преузели назив Беч, за аустријско име Ви(ј)ена. То важи и за наш назив за Мађарску, преузет исто из њиховог језика, а не од средњевековног латинског Хунгарија. Професор Клајн наглашава да не би сада требало да мењамо изразе за географске појмове који су се одавно усталили у нашем језику.
220+3238Поштована редакцијо „Политикиног Забавника”, рођен сам 1942. године и „Забавник” читам од првог броја 1952. године. Поводом седамдесет пет година од почетка излажења листа, молим вас да ми одговорите на следећа два питања: колико је бројева „Забавика” изашло из штампе до априла 1941? Мислим да се јубларни број 3238 рачуна од 1952. године, а не од 1939? Да ли сам у праву?
С поштовањем, МИЛАН СТАНОЈЕВИЋ
Cambridge
Warwick,
England
Cambridge
Warwick,
England
Вероватно ће и наше остале читаоце занимати статистика о броју изашлих примерака „Политикиног Забавника”, баш као и нашег верног поклоника Милана Станојевића. Наиме, од 28. фебруара 1939. до 4. априла 1941. године изашло је тачно двеста двадесет бројева нашег листа. „Политикин Забавник” се на киосцима поново појавио 5. јануара 1952. године, откад се и рачунају бројеви, тако и скорашњи, јубиларни. Дакле, броју 3238 требало би додати још оних 220 и добио би се укупан број свих одштампаних броева „Забавника” до тренутка кад смо прославили седамдесет пети рођендан.
КИМ, ЗАЧИН И ЛЕКМожете ли да ми одговорите да ли тачно да је ким самоникла биљка и да ли има лековита својства? Поздрав за Забавник.
МИЛАН
Прокупље
Ким јесте самоникла биљка, али се у последње време све чешће узгаја у вртовима и на њивама. Спада у зачинске биљке, али има и лековито дејство. Расте у топлим крајевима, нарочито у Египту, Сирији и Индији. Фараони су га употребљавали као зачин, али су њиме и лечили упале, алергије, поремећаје метаболизма и депресију. У гробници Тутанкамона пронађена је једна флаша у којој се налазило уље справљено од црног кима. Овај зачин помиње се и у Библији, где се истичу његова лековита својства. Стручњаци су недавно потврдили да ким позитивно утиче на варење хране, умирује бронхије, да је добар диуретик, спречава појаву кожних оболења, ублажава симптоме кашља, јача одбрамбени систем и појачава стварање антитела.
ПАРК ЗА МАЈМУНЕДа ли можеш да ми напишеш где живе макаки мајмуни?
У питању је опклада,
МАРКО, Ниш!
У јапанској области Шимотакаи смештен је парк Јигокудани (Долина пакла), познат по суровој клими, термалним изворима и макаки мајмунима. Ове животиње доведене су у „Долину пакла” почетком шездесетих година, ради испитивања термалних базена и ту су остале до данас. Парк је, сваке године, четири месеца под снегом и тада „јапански снежни мајмуни” напуштају шуму и спуштају се у долину, да би уживали у благодетима термалних вода. Макаки привлаче велики број туриста, али и ходочасника. Верује се да су макаки весници шинтоистичких планинских богова, иако Јигокудани парк није светилиште. Мајмуни су потпуно питоми и навикнути на људе.
СИР ИЗ КОГА ИСКАЧУ ЦРВИЗанима ме да ли је тачно да људи са Сардиније праве сир по коме миле црви?
МИОНА
Краљево
Сардинијски специјалитет, сир „казу марцу”, наизглед је обичан овчији сир, налик на горгонзолу. Ипак, он је препун живих црва, јер га тамошњи сељаци, на почетку поступка прављења, оставе у природи да би муве по њему излегле јајашца! И сам поглед на овај чудни специјалитет изазива гађење, али је он део уобичајеног јеловника на забавама које се приређују за бројне туристе, иако је прописима Европске уније његова производња забрањена. Сир се набавља на „црном тржишту”, мештани га нуде као наводни афродизијак, хвалећи се да су црви из њега толико живахни да могу да искоче и 15 центиметара увис.
