Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



У средњовековној Србији добро се знало ко је цар Константин и колике су његове заслуге за хришћанску веру. Његово име среће се још у 8. веку у црквеној књижевности


бог неизмерних заслуга за хришћанство Константин Велики је постао тешко достижни узор многим средњовековним владарима. Неретко су они краљеви или кнезови који су свој народ превели у Христову веру били упоређивани са знаменитим императором из првих деценија 4. столећа.


Питање једне принцезе које је упутила својој служавки, „Зашто ти имаш пет прстију као и ја?”, изразило је многе одлике снобова: презирање „простог народа”, таштину, хвалисавост, дрскост... И на првом месту – тежњу да се увек буде посебан


Ларусовој енциклопедији снобизам је описан као „дивљење према свему што је у моди у окружењима која се сматрају отменим”. Сама реч „сноб” изведена је од латинског израза „sine nobilitate”, што значи без племићког порекла, и настала је у 18. веку, када је скраћеница S.Nob дописивана у каталозима угледних енглеских универзитета иза имена студената грађанског порекла.
После „Хуманог геном пројекта” – стварање пописа свих гена које имамо у нашим ћелијама, дошао је ред на „Хумани конектом пројекат” – HCP (Human connectome project). Ради се о завршетку замашног петогодишњег напора да се исцрта детаљна „мапа мреже” која постоји у нашем мозгу



ва мрежа бациће светло на анатомску и функционалну повезаност у мозгу здравог човека и обезбедити мноштво важних података који ће олакшати истраживање поремећаја у раду мозга као што су дислексија, аутизам, шизофренија или Алцхајмерова болест. После покретања пројекта 2009. године сада се објављују његови први детаљнији резултати.



У мирна јутра или предвечерја можете да чујете како се речном површином надалеко разлеже монотон равномеран звук, нешто између плоп, шљоп и бућ... Неко бућка


реме је за грдосије! Европски сом, једини представник те иначе светски распрострањене, архаичне и разнолике рибље породице, грдосија над грдосијама, нарасте и до двеста килограма! То што је заиста такав није довољан разлог да у причама не буде још већи и опакији: у рибарским приговарањима добија размере и одлике једва замисливог речног Кинг-Конга. О њему се испредају легенде, а сторије о трофејним уловима излазе и на насловним странама новина, не само оних намењених риболовцима, већ и целокупном, нериболовном грађанству, преокупираном политиком, хлебом и свим могућим врстама игара.


Седам дана и ноћи трајале су беспоштедне борбе у ходницима канализације нашег главног града. Против специјално обучених и испод плочника још септембра 1944. године убачених немачких диверзаната, најчешће не видећи противника, борили су се за ту врсту војевања махом неискусни партизани, од којих је велики део завршио у душевним болницама


Део учесника снимљен на Авали непосредно после операције назване шифрованим именом „Грмеч”. Гојко Краљевић је у средини

ранатама и тенковским гусеницама изоране Теразије биле су, по свему, највеселији кутак у нашој земљи. Ни прохладни, суснежицом праћени октобарски дани 1941. године, ни свеже жртве и још неопрана крв с београдских плочника, ни рушевине, ни оскудица у много чему, нису могли да обуздају радост Београђана и њихових ослободилаца. На сваком тргу и парку до дубоко у ноћ орила се песма и играло коло.  
   Била је недеља, први предвечерњи часови. На простору између хотела „Балкан” и „Москва” било је весело, играо се „моравац”, „козарачко”, „казачок”... А онда је одјекнула снажна експлозија на само неколико метара од осмехнуте масе. Као из вулкана, увис је шикнула земља помешана с каменим коцкама и деловима распрснуте гранате. Срећом, није било мртвих, неколико рањених одмах је отпремљено у болницу.   Истог тренутка о целом догађају обавештени су официри ОЗНЕ, Одељења заштите народа, и врло брзо дигнута је узбуна. Ствар није била нимало наивна, бар не за оне који су у потрази за непријатељем морали у подземље града. Седам дана и седам ноћи кроз лепљиви мрак, смртоносне рафале, подмукле бајонете, често зубима за грло...



... слика „Трг Дуомо у Милану” Герхарда Рихтера (81) недавно је продата за 37 милиона долара, што је рекордна цена за дело неког живог уметника


                   ЧОКОЛАДНО ЈАЈЕ




ШТА БИ БИЛО ДА ЈЕ БИЛО?

Скоро сам на телевизији гледао емисију о Абрахаму Линколну и начину на који је убијен. Да се то данас догодило, да ли би овај амерички председник преживео?