Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Омиљени Хитлеров генерал Ервин Ромел, у паузи између битака у Северној Африци, опљачкао је баснословно богатство. Велики део нестао је у водама Корзике где и данас врви од ронилаца који верују у свој сребрњак среће

Једна од највећих трагедија које су се икада обрушиле на човечанство, Други светски рат, постала је тужна похвала не само злочина и суровости већ и лакомости, пљачки и грамзивости. Многа добра, разбојнички опљачкана у тим страшним временима, испуњеним јадом и крвљу, болом и сузама, на крају рата претворила су се у блага. Новопечени богаташи, у генералским униформама, морали су опљачкано злато, сребро и друге драгоцености да закопају у земљу, потопе на дно мора или га зазидају у дебеле зидове до бољих времена. Али, на срећу добрих и поштених људи, ова боља времена нису ни настала, тако да су драгоцене пошиљке остале неиспоручене. Разбацане по целом белом свету оне су, као магнет, привлачиле свакојаке ловце на благо. Ово је прича о благу из Другог светског рата, благу нацистичког генерала Ервина Ромела.
Мало је познато да су се на олимпијским играма од 1912. до 1948. године надметали и уметници

Кад дође до тога да се у неком разговору са олимпијског тавана износе необична а данас углавном заборављена надметања попут устрељивања живих голубова, пливања с препрекама или навлачења конопца, понекад се прашина скине и с уметничких дисциплина. На олимпијским играма на пољу уметности нису се, међутим, огледали спортисти, већ сами уметници и то у раздобљу од 1912. до 1948. године.
Трећа кћи Јеврема, најмлађег брата кнеза Милоша, имала је лепо детињство, узбудљиву младост, богат живот и трагичан крај. Уз њено име, без обзира на то што је наша повест махом памти као грешницу, иду бројне првине у Србији...

Рођена 20. марта 1821. у очевом шабачком конаку, који је красотом „дворове превасходио”, одмалена је била права принцеза. Имала је бујну природу и жестоку нарав, а била је лепа на мајку Томанију и оштроумна на стрица Милоша. Постала је прва дама Београда, а уз њено име иду бројне првине: прва је Српкиња која је спавала у кревету, у време када га ни кнез Милош није имао, прва је имала кућног учитеља и за музику, прва је водила дневник, не слутећи да ће бити српски првенац у женској дневничкој литератури, учила је језике и објавила прву књигу превода са немачког код нас.
Када је имала само тринаест година, уврстила се у пионире наше књижевности и постала списатељица и прва „преводчица” обновљене Србије. Јевремова мезимица учила је и музику, клавир и гитару почела је да свира 1829, као осмогодишњакиња, када је њена сестра од стрица Савка Обреновић већ била пијанисткиња. Милошева кћи се од 1823. васпитавала у београдском дому италијанског емигранта др Вита Ромите, а Анини кућни учитељи били су Димитрије и Кристина-Тина Тирол, потом и Јосиф Шлезингер.

... висина и дужина понија не мери се центиметрима, већ шакама (једна шака има десетак центиметара) .

... аустралијски дивљи пас динго живи у дивљини и није се мењао последњих 8000 година.

... сваке године у Великој Британији од последица пушења умре око 100.000 људи, седам пута више него што их страда у саобраћајним несрећама.

АЛ’ САМ ГЛАДАН!

ВРАТИТЕ НАМ УКРАДЕНЕ ДАНЕ!
Недавно сам у „Забавнику” прочитао текст у којем се објашњава ког дана је тачно била Косовска битка. Мене занима да ли су људи, кад је грегоријански заменио јулијански календар, протестовали што су „изгубили” десет и више дана?
ПАВЛЕ
Ивањица