Архива

Колекционарска страст претвара се у одређеном тренутку у врсту љубоморе што на известан начин разоткрива и колекционара самог, чак и у случају загонетне личности Ј. Б. Тита о чијој је ликовној збирци београдски професор Ненад Радић написао књигу

За почетак, ево описа једног догађаја који се збио за време протоколарног ручка који је својевремено у част југословенског председника (Јосипа Броза Тита) приредио Хајнц Кин, председник владе Северне Рајне – Вестфалије у Диселдорфу.
„Током здравице Кин је театрално питао свог госта: ’Чуо сам, господине председниче, да сте Ви били један од првих гастарбајтера из Ваше земље у Немачкој и да сте се тада колебали да ли да емигрирате у Америку... Шта би било с Вама, шта с Вашом земљом, шта с Европом, да сте тада заиста отишли преко океана?’ Реагујући у тренутку, Тито шапуће свом преводиоцу Ивану Ивањију: ’Сада не могу да прочитам ове глупости које су ми написали, мораћемо да импровизирамо, важи?’ и наставља: ’Тачно је, господине председниче владе, ја сам радио као пробни возач за фирму ’Дајмлер-Бенц’ у Манхајму. Ја сам заиста размишљао да ли да одем у Америку, већ и да бих избегао да служим војску у Аустроугарској. Што се тиче Ваших питања, ја, наравно, не знам шта би било с Југославијом, или чак Европом да сам се иселио преко океана, али шта би са мном било, то Вам могу рећи – ја бих био милионер у Америци!’”