3320 25. 9. 2015.
pisali ste
„GUNS N’ ROSES”
Твој сам велики обожавалац и верни читалац, али ни у једном броју нисам видео нешто о групи „Guns N’ Roses”. Молим те, напиши нешто.
МИЛОВАН
Чачак
Америчка хард рок група сматра се једном од најомиљенијих и најнеобичнијих постава на светској музичкој сцени насталих средином осамдесетих година прошлог века. О оснивању, члановима, хитовима и свему што је пратило каријеру групе „Guns N’ Roses” писало се много, а најзначајнији подаци забележени су и на њиховом сајту на интернет адреси: wikipedia.org/wiki/Guns_N’_Roses. Можда ће се и у неком од наредних бројева „Забавникa” наћи нека лепа рубрика о групи. Зато ће ово бити само њихово кратко представљање.
Група „Guns N’ Roses” основана је у Лос Анђелесу пре 27 година, у јуну 1985. године. Чинили су је певач Вилијам Ексл Роуз, гитаристи Трејси Ганс и Изи Стредлин, басиста Оул Бејч, кога је касније заменио Даф Макејган и бубњар Роб Гарднер.
Музика „Ганса”, како су их убрзо назвали њихови обожаваоци, звучала је знатно другачије од свега што је могло да се чује осамдесетих година. Била је то мешавина рока, панка, глема, блуза, хеви метала.
Деведесете године донеле су велики успех члановима групе, али и бројне измене у постави. Уследило је неколико веома успешних албума, још више величанствених концерата, али и бројни скандали, туче и разлази унутар поставе. Данас је Аксел Роуз једини преостали члан изворних „Ганса”.
Међу најуспешнијим издањима издвајају се: „Appetite for Destruction”, 1987, „Use Your Illusion”, оба издања из 1991, 1992, „The Spagetti Incident”, 1993, „Chinese Democracy”, 2008 .
ПРВОАПРИЛСКИ КОМИЧАР
Волео бих да ми нешто напишеш о нашем глумцу Чкаљи. Срдачан поздрав
ПЕТАР
Београд
Миодраг Петровић Чкаља био је филмски, позоришни и телевизијски глумац, један од најбољих и најславнијих комичара бивше Југославије. Рођен је у Крушевцу, 1. априла 1924. године. После завршене основне школе и гимназије, и окончања Другог светског рата, уписао је Ветеринарски факултет у Београду. У драмској секцији Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар” његову раскошну глумачку даровитост открио је Радивоје-Лола Ђукић. Убрзо Миодраг Петровић почиње да глуми у радио-драмама. Када је 1949. године основана емисија „Весело вече” Радио Београда, постаје омиљен међу слушаоцима у целој Југославији. Од 1952. године био је члан Хумористичког позоришта (касније Сцена на Теразијама Савременог позоришта). Ту се истицао као тумач улога у драмама Бранислава Нушића, Гогоља, Фејдоа и Драгутина Добричанина.
Миодраг Петровић глумио је у двадесетак играних филмова, најчешће комедија. Посебно се истакао у филмовима Радивоја-Лоле Ђукића „Нема малих богова”, „На место, грађанине Покорни”, „Бог је умро узалуд”... Са редитељком Сојом Јовановић снимио је „Пут око света”, „Орлови рано лете”, „Силом отац”... Играо је у „Бициклистима” Пурише Ђорђевића, у „Авантурама Боривоја Шурдиловића” Александра Ђорђевића, „Љубав и мода” Љубе Радичевића, „Вишња на Ташмајдану” Столета Јанковића. Поред тога, играо је у читавом низу телевизијских серија Радивоја-Лоле Ђукића и других аутора („Љубав на сеоски начин”, „Камионџије”, „Врућ ветар”...), те у многим скечевима како на телевизији, тако и на јавним приредбама. Те скечеве је често и сам писао. Укратко, Чкаља је, уз Мију Алексића, био највећи и најомиљенији југословенски комичар. Ипак, славни глумац, још у пуној снази, 1975. године, одлучио је да напусти позориште у коме је провео цео радни век и постао слободан уметник. Убрзо је отишао у пензију.
Миодраг Петровић добитник је Стеријине награде, Седмојулске и Нушићеве награде за животно дело, као и „Златног ћурана”. Последње године живота провео је крајње повучено. Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац, редитељ и писац. Миодраг Петровић умро је 20. октобра 2003. године у Београду. Испред Чкаљине куће у Крушевцу подигнут му је споменик, а једна улица на београдској Звездари носи име незаборавног глумца кога су филмски критичари упоређивали са француским уметником Фернанделом .
Твој сам велики обожавалац и верни читалац, али ни у једном броју нисам видео нешто о групи „Guns N’ Roses”. Молим те, напиши нешто.
МИЛОВАН
Чачак
Америчка хард рок група сматра се једном од најомиљенијих и најнеобичнијих постава на светској музичкој сцени насталих средином осамдесетих година прошлог века. О оснивању, члановима, хитовима и свему што је пратило каријеру групе „Guns N’ Roses” писало се много, а најзначајнији подаци забележени су и на њиховом сајту на интернет адреси: wikipedia.org/wiki/Guns_N’_Roses. Можда ће се и у неком од наредних бројева „Забавникa” наћи нека лепа рубрика о групи. Зато ће ово бити само њихово кратко представљање.Група „Guns N’ Roses” основана је у Лос Анђелесу пре 27 година, у јуну 1985. године. Чинили су је певач Вилијам Ексл Роуз, гитаристи Трејси Ганс и Изи Стредлин, басиста Оул Бејч, кога је касније заменио Даф Макејган и бубњар Роб Гарднер.
Музика „Ганса”, како су их убрзо назвали њихови обожаваоци, звучала је знатно другачије од свега што је могло да се чује осамдесетих година. Била је то мешавина рока, панка, глема, блуза, хеви метала.
Деведесете године донеле су велики успех члановима групе, али и бројне измене у постави. Уследило је неколико веома успешних албума, још више величанствених концерата, али и бројни скандали, туче и разлази унутар поставе. Данас је Аксел Роуз једини преостали члан изворних „Ганса”.
Међу најуспешнијим издањима издвајају се: „Appetite for Destruction”, 1987, „Use Your Illusion”, оба издања из 1991, 1992, „The Spagetti Incident”, 1993, „Chinese Democracy”, 2008 .
ПРВОАПРИЛСКИ КОМИЧАР
Волео бих да ми нешто напишеш о нашем глумцу Чкаљи. Срдачан поздрав
ПЕТАР
Београд
Миодраг Петровић Чкаља био је филмски, позоришни и телевизијски глумац, један од најбољих и најславнијих комичара бивше Југославије. Рођен је у Крушевцу, 1. априла 1924. године. После завршене основне школе и гимназије, и окончања Другог светског рата, уписао је Ветеринарски факултет у Београду. У драмској секцији Културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар” његову раскошну глумачку даровитост открио је Радивоје-Лола Ђукић. Убрзо Миодраг Петровић почиње да глуми у радио-драмама. Када је 1949. године основана емисија „Весело вече” Радио Београда, постаје омиљен међу слушаоцима у целој Југославији. Од 1952. године био је члан Хумористичког позоришта (касније Сцена на Теразијама Савременог позоришта). Ту се истицао као тумач улога у драмама Бранислава Нушића, Гогоља, Фејдоа и Драгутина Добричанина. Миодраг Петровић глумио је у двадесетак играних филмова, најчешће комедија. Посебно се истакао у филмовима Радивоја-Лоле Ђукића „Нема малих богова”, „На место, грађанине Покорни”, „Бог је умро узалуд”... Са редитељком Сојом Јовановић снимио је „Пут око света”, „Орлови рано лете”, „Силом отац”... Играо је у „Бициклистима” Пурише Ђорђевића, у „Авантурама Боривоја Шурдиловића” Александра Ђорђевића, „Љубав и мода” Љубе Радичевића, „Вишња на Ташмајдану” Столета Јанковића. Поред тога, играо је у читавом низу телевизијских серија Радивоја-Лоле Ђукића и других аутора („Љубав на сеоски начин”, „Камионџије”, „Врућ ветар”...), те у многим скечевима како на телевизији, тако и на јавним приредбама. Те скечеве је често и сам писао. Укратко, Чкаља је, уз Мију Алексића, био највећи и најомиљенији југословенски комичар. Ипак, славни глумац, још у пуној снази, 1975. године, одлучио је да напусти позориште у коме је провео цео радни век и постао слободан уметник. Убрзо је отишао у пензију.
Миодраг Петровић добитник је Стеријине награде, Седмојулске и Нушићеве награде за животно дело, као и „Златног ћурана”. Последње године живота провео је крајње повучено. Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац, редитељ и писац. Миодраг Петровић умро је 20. октобра 2003. године у Београду. Испред Чкаљине куће у Крушевцу подигнут му је споменик, а једна улица на београдској Звездари носи име незаборавног глумца кога су филмски критичари упоређивали са француским уметником Фернанделом .
