Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Како је мали сисар спречио банкрот великог студија и постао један од Дизнијевих највољенијих јунака


ало је вероватно да би Волту Дизнију у време опште омиљености љупке Снежане и седморице луцкастих патуљака пало на памет да ће судбина његовог стваралаштва ускоро зависити од једног слончета са неуобичајено великим ушима. Па ипак се тако догодило. Упркос беспрекорном „Пинокију” и очаравајућој „Фантазији”, један од најинвентивнијих филмских стваралаца у Холивуду нашао се средином 1940. године у милионским губицима, будући да му ни један ни други филм нису донели очекивану зараду. Почетак Другог светског рата у Европи зауставио је приказивање цртаних филмова на тржишту које је доносило три четвртине свих прихода ван Сједињених Америчких Држава, док је домаћа публика реаговала млако и са мање занимања него на „Снежану и седам патуљака”. Стваралаштво Волта Дизнија налазила се на судбоносној прекретници.

Повратак
М. Ворда
у своје воде


    Иако је његова каријера почела крајем прошлог века, М. Ворд је последњих неколико година првенствено заокупљен свирањем са глумицом Зои Дешанел у групи „She & Him”, али и радом са супербендом „Monsters of Folk”. Користим појам „супербенд” јер поред Ворда „Monsters of Folk” чине познати музичари из група „Bright Eyes”, „Centro-Matic” и „My Morning Jacket” (Џим Џејмс, Конор Оберст, Мајк Могис, Вил Џонсон). Ипак, ти Вордови споредни пројекти никако не би смели да засене лепоту његових соло плоча, а до ове године било их је шест. Седми албум, насловљен „A Wasteland Companion” у продавнице широм света стиже 10. априла. Поводом нове плоче Ворд је рекао:
   „Од мог последњег албума „Hold Tim
e” (2009) много сам путовао, што ми је пружило прилику да често размишљам о томе шта сам урадио и шта још морам да урадим. То, такозвано проналажење и откривање себе, јесте и главна одлика овог албума.”


Песници, глумци, писци и сликари дали су душу овој београдској низбрдици још пре више од 100 година



неко доба ноћи, а било је то крајем 19. века, на обали Дунава један наш чувени песник и сликар затражио је дозволу да пређе у Земун, у оно време у иностранство. На питање управника полиције које му је занимање, он поштено одговори да је књижевник. Збуњен, полицијски службеник прочисти грло и строже упита:
    „Кажи ми своје право занимање, чи
ме се бавиш?” Наш писац понови искрено: „Господине управниче, немам другог занимања. Ја сам по свом првом занимању песник и драматичар, што ће рећи – књижевник!”
   Управник полиције слегну раменима, па удари у звонце да пробуди уснулог ћату и стаде да му диктира: „Напиши, књижевник без занимања.” Уз то, издаде наредбу да се дотичном писцу не наплати такса будући да „скитнице, Цигани, музиканти и друга слична им лица без сталног занимања” добијају објаву бесплатно.



... фоке могу да спавају под водом и да израњају на површину да би удахнуле, а да се не пробуде


           НИКО НЕ ВОЛИ ДИЈЕТУ




КАО КОД КУЋЕ

Можеш ли нешто да ми кажеш о „house” музици?

МИЛОШ