Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



КАО КОД КУЋЕ

Можеш ли нешто да ми кажеш о „house” музици?

МИЛОШ
Црна Гора





Назив ове електронске музике везује се за „Верхаус” (Warehouse) из Чикага и осамдесете године прошлог века кад је директор овог ноћног клуба био ди-џеј Френки Наклс. Ова музика настајала је у дискотекама Њујорка, Торонта, Монтреала, Лондона и брзо се проширила по читавој Америци и Европи. У тим годинама Афроамериканци, Латиноамериканци и неки други слојеви, који су сматрали да нису довољно прихваћени у америчком друштву, музиком су исказивали бунт. Слично је било и с младима у Великој Британији, који су се бунили против челичне владавине тадашње премијерке Маргарет Тачер, и друге омладине широм Европе. До почетка деведесетих ова врста музике постала је најслушанија широм света.
    И данас има њених поклоника, али хаус (house – кућа, дом) музика изгубила је на омиљености. Осим што се заснива на миксовању диско музике из седамдесетих, овај музички облик садржи и елементе чикашког џеза, блуза, соула, али и госпела, фанка. Велика омиљеност хаус музике објашњава се, између осталог, осећањем заједништва које је пружила и оним слојевима друштва на које се често у многим земљама гледа с подозрењем. Одједном више није било важно ни ко си ни шта си, већ коју музику слушаш и шта те нагони на луди плес с мноштвом истомишљеника по небројеним клубовима, дискотекама, музичким халама.


ЧЕКАЈУЋИ ХРИСТА


Занима ме ко су адвентисти.

ЖАРКО
Кучево


Адвентистима се називају следбеници појединих протестантских секти који верују у долазак (лат. adventus – долазак) Исуса Христа на Земљу и потом његову владавину од хиљаду година. У 18. и 19. веку адвентисти су се проширили у Европи и Америци. Нарочито захваљујући проповедима Вилијама Милера (1781–1849), они су у Америци основали Хришћанску адвентистичку цркву. Милер је прорицао крај света и Христов долазак 1843–1844. године. Њихова најраширенија секта су суботари. Данас у свету има више од два милиона адвентиста.

СУНЦЕ,
ХЛАДНО МИ ЈЕ!

Молим вас да ми одговорите да ли годишња доба на Земљи зависе од њене удаљености од Сунца.

МИША
Лајковац



Не. Путујући по елипсоидној путањи, Земља се почетком јануара налази најближе Сунцу. Тада њена удаљеност од Сунца у најближој тачки на путањи, такозваном перихелу, износи око 147 милиона километара, док се почетком јула она налази на најудаљенијој тачки, такозваном афелу, који је на 152 милиона километара. Иако се, дакле, Земља зими налази најближе Сунцу, тада је на њеној северној полулопти много хладније него лети. За то постоји више објашњења: зими су дани знатно краћи, Сунчеви зраци падају на северну полулопту под косим углом и, најзад, око 80 одсто Сунчеве топлоте одбија се од снежног покривача у свемирски простор.

ДОМИНИКАНА
И ДОМИНИКА


Реци ми да ли су Доминикана и Доминика
називи за исту земљу у Карипском мору?


ЛУКА
Земун



Карипска острва, или Западну Индију, чини ланац од 3200 километара. Међу карикама у том ланцу налазе се и две острвске државе сличног имена – Доминиканска Република и Доминика.
Доминиканска Република, или Доминикана, како се често назива, друга је по величини држава у Карипском мору. Заузима две трећине острва Хиспаниола, има површину од око 48.500 квадратних километара и броји око 9.800.000 становника – мелеза, мешанаца домородаца, црнаца робова насељених у 16. веку, и шпанских колонизатора. Главни град је Санто Доминго, службени језик је шпански.
Острво је 1492. године „открио” италијански морепловац Кристифор Колумбо. Независност је стекла 1865. године. Привредно неразвијена, Доминиканска Република живи од туризма.

                                 

   
Једна од карика у ланцу земаља Западне Индије је и Доминика, мала острвска држава површине тек нешто веће од 750 квадратних километара. На ово острво, последње у Карипском мору које су колонизовали Европљани, Кристифор Колумбо искрцао се 3. новембра 1493. године, на дан Светог Доминга. Тако је острво добило име Доминика. Главни град је Розо, службени језик енглески.
    Ова државица дуго је била француска и британска колонија да би самосталност стекла тек 1978. године и ушла у Комонвелт. Има око 70.000 становника, потомака афричких робова које су Британци средином 17. века ту населили. Баве се пољопривредом и рибарством. Главни приход притиче од извоза банана. Густе тропске планинске шуме, које прекривају острво, дом су краљевске аре, птице која краси и заставу и грб Доминике.


КО
СВИРА
НА
„СТРАДИВАРИЈУСУ”?


У једном од претходних бројева „Забавника” прочитала сам чланак о виолинама Антонија Страдиварија. Волела бих да знам ко од данас славних виолиниста свира на Страдиваријевој виолини. Хвала!

ТАРА
Београд



Да набројимо само неке. Славни италијански виолиниста Уто Уги свира на Страдиваријевој виолини из 1701. године, а немачка уметница Ана-Софи Мутер на виолини насталој у радионици Антонија Страдиварија 1710. године. Владимир Спиваков, руски виолиниста и диригент, свира на „страдиваријусу” из 1712. године. Јицак Перлман, израелски виолиниста, свира на Страдиваријевој виолини која је некада припадала Јехудију Мењухину.

                          

   Та виолина настала је 1714. године. Салваторе Акардо, италијански виртуоз, поседује две виолине Антонија Страдиварија. Занимљиво је да једна, из 1718, носи име Антоана де Сент Егзиперија, писца „Малог принца”, коме је својевремено и припадала, а друга је некадашња „Фраческати” из 1727. године. Викторија Мулова свира на „страдиварију” из 1723. године, а Максим Венгеров – на виолини из 1727. године. Џошуа Бел, амерички виолиниста, такође свира на „страдиваријусу”. Његова виолина направљена је у Кремони 1713. године.