Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




ЗА ЧИТАЊЕ
И УЖИВАЊЕ

                                       
 
                   Ото Чима (1859–1929)

       ЛЕГЕНДА О НОВОЈ ГОДИНИ




Хит страна
МУЗИКА ЗА НЕПРОПУШТАЊЕ

Осврт на двадесет најлепших албума објављених у години иза нас

ануар је пред вратима, што значи да је време да сводимо рачуне које су то биле најлепше плоче у 2011. години. Из овогодишње продукције преслушао сам преко 300 албума, а од свих њих, најчешће сам се враћао плочама о којима данас читате. Можда сте о неком од ових албума већ читали у „Забавнику”, можда се неке плоче са ове листе налазе и код вас, а можда сте неке пропустили. Да би било што мање пропуста, сакупио сам на једном месту 20 овогодишњих плоча које су се по нечему издвојиле од других и које топло препоручујем свима који воле музику, без обзира на жанр. У нади да ће нам музичка 2012. бити још богатија, свим читаоцима „Забавника” пожелео бих много лепих албума у новој години.                           


Задаци за 21. век
ОД ДЕНДРИТА ДО ОДЛУКЕ

На овај свет долазимо као потпуне незналице и зато током целог живота морамо нешто да учимо – били тога свесни или не. Шта се при томе догађа у нашем мозгу делимично је открила група стручњака са Калифорнијског института за технологију у Пасадени

росечан људски мозак, који тежи око килограм и по, садржи више од 100 милијарди неурона међусобно повезаних помоћу 100 билиона синапси. Стотину билиона синапси? Вау! Сваког дана научимо нешто ново, зар не? Али, да ли се заиста ради о учењу или о неважном податку који ћемо врло брзо заборавити пошто га прочитамо?
    И шта је уопште учење?
    Џон О’Дохерти, један од десетак стручњака са америчког универзитета Калтек, за које је учење о учењу постало научни изазов и задатак, каже да постоји више начина на које бисмо могли да говоримо о њему.
„Наш мозак стално учи. Учење је кључно за наше преживљавање јер морамо да научимо како да нађемо храну, воду и заклон. Такође, није мање значајно да научимо како да избегавамо лоше, опасне ствари. Некад је то било како да се спасемо од лава, а данас да нас не прегази ауто...”


Кописти и модели
КАКО ОБРНУТИ РУБЕНСА

Многи наши познати сликари исказали су се и као мајстори у изради копија дела великих уметника. Ово је прича о некима од њих...

ије редак случај да се замисао о настанку једног уметничког дела роди из утиска који је друго уметничко дело оставило на посматрача. Важан и свакако незаобилазан предуслов у начину настанка таквог дела је вештина, односно техничка и технолошка способност аутора, односно кописте. Она се надограђује кроз наставни план уметничких академија. Међу предметима које студенти и данас морају да савладају налази се и копирање дела других, познатих уметника.
    Израда копија по старим мајсторима сликарства била је обавезан предмет за све ученике виших разреда уметничких академија и у 19. и у 20. веку. На тај начин будући сликари упознавали су се са технологијом и начином рада старих мајстора, што им је касније било од знатне користи. Израда копије пружала је младом сликару осећај сигурности, уверење да бар у нечем може да се приближи великом узору.


Једна зима, много поклона
СВАКО ДОБИЈА

Сва деца током предстојећих празника очекују неки дар, бар слаткиш или комадић слатког угља којим Бефана показује да ли је дете током минуле године било неваљало

разнична грозница обузела је читаоца Стефана из Сомбора и он сада пита: колико ће поклона добити током празника? Чуо је да уочи Светог Николе треба ставити чарапу у прозор јер ће ујутру бити пуна поклона. Његова чарапа је 19. децембра остала да лежи као да је испеглана! Била је празна. Дакле, један празник, односно један поклон мање. Стефан се сада пита треба ли дарове да очекује првог или седмог јануара? Ко има предност, Деда Мраз или Божић Бата? Он би најрадије да дођу обојица. Неће се свакако сударити!
  


Hogar



Jeste li čuli da