3320 25. 9. 2015.
Једна зима, много поклона
СВАКО ДОБИЈА
Сва деца током предстојећих празника очекују неки дар, бар слаткиш или комадић слатког угља којим Бефана показује да ли је дете током минуле године било неваљало
разнична грозница обузела је читаоца Стефана из Сомбора и он сада пита: колико ће поклона добити током празника? Чуо је да уочи Светог Николе треба ставити чарапу у прозор јер ће ујутру бити пуна поклона. Његова чарапа је 19. децембра остала да лежи као да је испеглана! Била је празна. Дакле, један празник, односно један поклон мање. Стефан се сада пита треба ли дарове да очекује првог или седмог јануара? Ко има предност, Деда Мраз или Божић Бата? Он би најрадије да дођу обојица. Неће се свакако сударити! Има разлога за радовање током новогодишњих и божићних празника и што се поклона тиче! Православна црква припрему прославе Божића почиње увек четрдесет дана пре самог празника, када почиње пост. Божићни канон „Христос се рађа, славите га, ево Христа с небеса – сретните га!”, пева се од прославе Ваведења, 4. децембра, до Божића – 7. јануара. И сви се ти обичаји обележавају у кућама на најсвечанији начин како би се дочекао празник рођења Богодетета. Исус се родио у Витлејему, а у срцима верника сваког пута када унесу божићну сламу у кућу.
Детињци, Материце и Очеви
У Србији су припреми празника посвећене и три последње недеље уочи Божића које се називају Детињци, Материце и Очеви (Оци). У трећу недељу пре Божића, када су Детињци, родитељи врпцом везују своју децу око ногу, а деца им нешто поклањају и тако се – „дреше”, односно одвезују. Поклон је најчешће нека дечја рукотворина. У другу недељу пред Божић, на Материце, очеви и деца везују мајке и оне их тада даривају. У недељу уочи Божића обележавају се Очеви. Тада мајке и деца везују очеве који се, поклањајући им нешто, такође дреше. Ово узајамно даривање свакако доприноси распламсавању слављеничког расположења у кући. Сличан дух унели су и мудраци који су, поклонивши се светој породици у витлејемској пећини, Богодетету даровали смирну, тамјан и злато. Везивање и одвезивање симбол су везивања за веру и љубав и одвезивања од греха. Детињци, Материце и Очеви народни су празници.
Будући да власт на прославе црквених и народних празника после Другог светског рата у нашој земљи није гледала благонаклоно, у многим породицама које су прилагодиле свакодневицу новом режиму, занемарено је слављење Божића и светковина које су му претходиле. Разуме се, престанком славља, нестали су и поклони. У ствари, само су се „преселили”. Даривање је настављено, али не за Детињце, Материце, Очеве и Божић, већ су се поклони стављали испод окићене јелке – 1. јануара. Дакле, средишња прослава празника био је долазак Нове године. Тада су деца упознала и Деда Мраза који је заменио Божић Бату и остале божићне дародавце.
Генерација рођена у времену после Другог светског рата навикла се, дакле, на Деда-Мразове пажње. Њему су била упућена и дечја писма с жељама. Ти некадашњи малишани одавно су већ родитељи, а неки и баке и деке. С променом политичке власти и односа према црквеним празницима, требало је опет променити обичаје у обележавању прославе зимских празника. Нашли су се у недоумици. Како сада да испод јелки не буде поклона 1. јануара? Како сачекати бадњак и 7. јануар? Иако није одраз скромности да се поклони очекују више пута, многи су се определили да „задрже” све празнике: и народне и некадашње државне (календарске) и црквене. Зато наш читалац Стефан може да се нада и поклонима за Нову годину и Божић. Можда и за Очеве и Материце…
Стиже, стиже Бефана…
Ево још једног примера вишеструког даривања. Италијанској деци „главне” поклоне (поред божићних) доноси вештица – Бефана. Бефана је празник који се обележава 6. јануара, односно у ноћи између петог и шестог јануара. Како изгледа Бефана? То је стара и ружна вештица, кукастог носа, разбарушене косе. Носи широку црну хаљину и шарену кецељу. На поцепаној кецељи су џепови у којима су поклони. Чарапе и папуче су јој такође поцепане, као уосталом и шал, препун рупа. Стара вештица је осим тога и невероватно лукава јер тачно зна која су деца била добра, а која не.
Добра дечица ће добити поклоне, а неваљалци ће остати кратких рукава. У ствари, не! Уместо поклона добиће комад црног угља! Тај угаљ је срећом направљен од шећера и може да се поједе у сласт. Не треба посебно наглашавати да Бефана не долази, већ долеће. Разуме се, на метли! Али, њено лице није смркнуто. Углавном се смеје. Премда помало застрашујуће...
Порекло Бефане везује се за епифанију (грчка речи епипханеиа, означава објављивање), празник који обележава долазак Спаситеља међу људе – Богојављање код православаца, односно долазак тројице краљева (мудраца) код новорођеног Исуса. Тачно порекло Бефане губи се у далекој прошлости и сеже до прехришћанског доба. Наиме, у давна времена, дванаеста ноћ после зимске краткодневице обележавала се као поновно рађање природе кроз пагански лик Мајке Природе. Стари Римљани веровали су да током тих дванаест ноћи чаробнице (дакле особе женског пола) лете изнад посејаних поља како би умилостивиле богове плодности. Њихова предводница била је богиња Дијана, односно Сатиа.Хришћанска црква касније је одбацила таква веровања, па је тако старица Бефана постала симбол старе године, оне која је прошла. Отуда се у неким крајевима Италије почетком Нове године пали ватра на којој се симболично спаљује и стара лутка – стара година. За хришћанство је веже управо део приче о поклањању. Бефана је сећање на поклоне који су мудраци однели Исусу у Витлејему.
Према легенди, не знајући како да нађу пут до Витлејема, мудраци су зауставили једну старицу. Она им је показала куда да иду, али није кренула са њима, премда су је позвали. Затим се покајала... Напунивши кецељу слаткишима и сама је почела да тражи место на коме је рођен Исус, идући од врата до врата и поклањајући деци то што је припремила...
Понуде у прозору
Дакле, деца у Италији, 5. јануара увече, у прозор стављају празне чарапе. Сашивене су од тканина јарких боја. Велике су, јер у њих треба да стану поклони. За сваки случај, поред чарапе, деца ставе и неку воћку, мандарину, јабуку, комад колача или, чак, сланине. Може и чашица вина. Бефану ваља привући!
Уколико су деца била добра, ујутру ће угледати чарапу пуну поклона. Осим слаткиша и сушеног воћа, ту ће се наћи неки други дарови. У случају да је дете током протекле године било неваљало... Онда ће наћи чарапу пуну – угља! Некад је то био прави угаљ, а данас постоји ушећерени и у црно обојени „угаљ” који је јестив. Иако је, заправо, слаткиш, недвосмислено ће указати на то да је дете које га добије на поклон било непослушно.
О Бефани су испеване многе народне песмице, између којих је и следећа:Бефана нам ноћу лупа,
С папуче јој сева рупа
На кецељи поцепана страна
Живела, живела Бефана!
И познати песник Ђовани Пасколи (1855–1912)
написао је стихове о Бефани:
Стиже, стиже Бефана –
Из планине усред глуве ноћи,
Неуморна, она ће нам доћи,
С вихором, ледом, завејана.
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
