Као што је Ван Гог постао синоним за несхваћену ликовну генијалност коју откривају тек генерације након ауторове смрти, исти је случај и с Кафком у свету књижевности
Јован Јовановић Змај, један од најзначајнијих српских песника и стваралаца, и Петар Коњовић, српски композитор, родили су се исте године кад и будући велики писац Франц Кафка. Било је то 3. јула 1883. године у Прагу. Отац Херман био је охоли трговац, себична личност. На Кафкину жалост, ни мајка Јулија није му пружала неопходну љубав, тако да је Франц одрастао запостављен. Њега и његове сестре (два млађа брата умрла су рано) одгајале су гувернанте. Херман се бавио трговином мушком и женском гардеробом, а Јулија му је у томе свесрдно помагала. Ни једно ни друго нису схватали свог сина, нити су имали разумевања за његово занимање за књижевност, коју су сматрали некорисном, а живот писца називали „животом налик сну”. Оба родитеља стајала су чврсто с ногама у материјалности и ценио се једино онај успех који је могао да се изброји новчаницама. За лого свог предузећа Херман је узео чавку, јер реч „кафка” на чешком управо то значи.