Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Срби против Турака 1875–1877. године
НЕ ДАЈТЕ ШУМАТОВАЦ!
Жељу да коначно буде слободна, Србији су оспоравале велике силе штитећи, пре свега, своје интересе. Уз њихове сплетке и тајне споразуме, с разним пустоловима за вратом, али и сопственим размирицама, није било лако изаћи на крај с главним непријатељем
Наша војска креће у бој
    Више од једне генерације, још од Гарашаниновог „Начертанија” 1844. године, Србија се припремала за рат за ослобођење од Турске. Пролазила је деценија за деценијом. Разне међународне кризе, устанци и сукоби у Турској или већи европски ратови заобилазили су Србију. У петој деценији 19. века револуција 1848. године одвукла је пажњу на север – преко Дунава; у шестој деценији, током великог Кримског рата (1854–1855), Србија је остала неутрална; седме деценије, дугогодишње припреме кнеза Михаила око стварања балканског савеза ради ослобођења целог Балкана завршене су кнежевом погибијом у Топчидеру (1868). Тек средином осме деценије дошло је до онога што су генерације очекивале.


Вечити супарници у шпијунском загрљају
ФРАНЦУСКА ВЕЗА
Како је један коцкар постао најкориснији тајни агент
18. века

Мрачна уметност уцењивања била је од користи Тевено де Морандеу током његове шпијунске каријере.
   У априлу 1787. године француски дипломата Франсоа Бартоломи својим надређенима написао је писмо извињења у коме је изразио жаљење због тога што није успео да регрутује агенте који би створили нову шпијунску мрежу у Енглеској. Енглеско–француски односи у другој половини 18. века били су далеко од срдачних. Ове две нације бориле су се једна против друге у Седмогодишњем рату (1754–1763), а потом су од 1778. до 1783. године још једном биле на супротстављеним странама кад је Француска притекла у помоћ побуњеној колонији током Америчког рата за независност. Бартоломи је тврдио да је највећа невоља с којим се сусрео била та што је током рата Анри-Франсоа де ла Моте био обешен након што је ухапшен и окривљен за шпијунажу коју је спроводио по британским пристаништима. Могући кандидати за шпијуне били су престрављени судбином која га је снашла.


Живот је бајка – Франц Кафка
ЧАВКА И ЊЕНИ СНОВИ
Као што је Ван Гог постао синоним за несхваћену ликовну генијалност коју откривају тек генерације након ауторове смрти, исти је случај и с Кафком у свету књижевности

    Јован Јовановић Змај, један од најзначајнијих српских песника и стваралаца, и Петар Коњовић, српски композитор, родили су се исте године кад и будући велики писац Франц Кафка. Било је то 3. јула 1883. године у Прагу. Отац Херман био је охоли трговац, себична личност. На Кафкину жалост, ни мајка Јулија није му пружала неопходну љубав, тако да је Франц одрастао запостављен. Њега и његове сестре (два млађа брата умрла су рано) одгајале су гувернанте. Херман се бавио трговином мушком и женском гардеробом, а Јулија му је у томе свесрдно помагала. Ни једно ни друго нису схватали свог сина, нити су имали разумевања за његово занимање за књижевност, коју су сматрали некорисном, а живот писца називали „животом налик сну”. Оба родитеља стајала су чврсто с ногама у материјалности и ценио се једино онај успех који је могао да се изброји новчаницама. За лого свог предузећа Херман је узео чавку, јер реч „кафка” на чешком управо то значи.


Филмске приче
КАД ЈЕ ЂАВО ПРАВИО ДЕЦУ
У једном тренутку, будући да није појела целу затровану посластицу, напола ошамућена Розмери узвикнуће кључну реченицу у филму: „Ово није сан! Ово се стварно дешава!”

    Један од најстрашнијих филмова у историји кинематографије почиње дечијом песмицом и кадровима који показују кровове и фасаде зграда око њујоршког Централног парка. Глас који пева песмицу без речи („ла, ла, ла”) припада младој, двадесетдвогодишњој глумици Мији Фароу, а песму је написао пољски џез пијаниста и композитор Кшиштоф Комеда. Иако ни слика ни музика сами за себе не би требало да делују застрашујуће, гледаоца обузима осећање узнемирења и тескобе, једноставно зна да је прича која следи – страшна.


Страшило из народне маште
ОСЕЊА С ТИМОКА
Њен долазак, пренет лавежом паса и до најудаљенијих колиба, најављује арлаукање изгладнелих вукова. Воде је авети у провидним, тамним одорама. Рукави, као крила големих слепих мишева, палацају попут разиграних пламичака догореле воштанице...


Hogar



Jeste li već čuli da


... бабице се у Француској називају „sager femmes” или „мудре жене” а у Јапану „жене које масирају” .

... најмања земљишна глиста краћа је од једног милиметра.

... Јужноафричка Република ороизводи три четвртине укупне количине злата у свету.


Mа шта кажеш

ПОРЕЗ НА
ЖЕНСКУ ЛЕПОТУ

Писац Стеван Сремац
био је једном у друштву
у коме се повео разговор
и о порезу. Неко време
је слушао, а затим се
и он јавио за реч:


pisali ste

РУГОБИЦЕ МОЈА МАЛА!

Да ли заиста постоји раса мачака које немају длаку?

ИВАНА КОЗЛОВ
Београд