3320 25. 9. 2015.
pisali ste
РУГОБИЦЕ МОЈА МАЛА!Да ли заиста постоји раса мачака које немају длаку?
ИВАНА КОЗЛОВ
Београд
 |
Такозване петроградске, канадске или свинга мачке, како се називају у различитим изворима, заиста су голе коже. За појединце, посебно оне који обожавају мачке, а не могу да их држе у кући јер су алергични на длаке, ова мјаукала су пожељни љубимци. Ова раса призната је тек пре три године, на Генералној скупштини ФИФ (француска скраћеница за Међународно удружење мачака) и сврстана је у категорију заједно с још четири расе: сијамском, оријенталном – краткодлаком, балинежанском дугодлаком, оријенталном дугодлаком и сејшелском. Иако су се, током историје, у појединим леглима појављивале ћосаве мачке, посебно се одгајају отприлике од шездесетих година прошлог века. Иако су многи склони да их прогласе толико ружним да човек не може ни да их гледа, а камоли мази, љубитељи ове врсте тврде да су петроградске свинге изузетно умиљате и, кад их погледаш на прави начин, неодољиве. Пошто су бездлаке, зими треба водити рачуна да су у добро загрејаним просторијама, а лети им мазати кожу да се не оштети од сунца и топлоте. Иначе, ова врста мачака однедавно је изузетно тражена у Великој Британији, где се продаје и по три хиљаде фунти.НОЋНА ЖЕЉА
Пишем ти први пут и молим те да ми испуниш једну жељу: напиши ми нешто о групи „Nightwish” и објави слику мог омиљеног бенда.
АНА
alena.spasic@...
„Nightwish” је финска симфонијска метал група, основана 1996. године. „Ноћна жеља” је један од најуспешнијих финских састава који је у земљи и свету продао седам милиона албума. Иако су у домовини постали познати чим су 1997. године издали песму „Carpenter” („Дрвосеча”), светска слава стигла је тек после албума „Oceanborn” (1998), „Wishmaster” (2000) и „Century Child” (2002). Добро се зна да састав може да каже да је успешан тек кад се прослави и у Сједињеним Америчким Државама, што се овом бенду догодило 2004. године, по издавању албума „Once” („Једном”). Од тог тренутка постали су стални гости на МТВ, посебно с песмом „Wish I Had an Anglel” („Е, да ми је да имам анђела”). |
| Паја Јовановић: ''Краљица Марија Карађорђевић'', 1922, уље на платну |
Зашто се за људе виших сталежа каже да су „плаве крви”?
НЕМАЊА ПАНИЋ
Крушевац
Одговор смо потражили у књизи „Зашто се каже?” Милана Шипке, у издању „Прометеја” из Новог Сада. Не само у нашем, већ и у другим језицима, попут шпанског, енглеског, немачког, кад се каже да је неко плаве крви (sangre azul, blue blood, Blaues Blut), мисли се на припаднике племићких породица. Добро знамо да је крв сваког човека црвена, без обзира на сталеж коме припада. Како је онда настао тај израз? У једном од извора наводи се и објашњење: „Током векова, док су тамнопути Маори владали Шпанијом, чланови старих кастиљанских породица говорили су с поносом како њихову крв нису загадили Маори и да је она остала плава (sangre azul). Тиме су хтели да нагласе да су се, на њиховој изузетно светлој кожи, истицале вене које су се чиниле плавим”.ЧИК, АКО СМЕШ!
Занима ме ко је основао јаничарски ред у турској војсци.
ЈОВАН
Бојник
Из историје Османлијског царства познато је да је ред јаничара (тур. јени чери – нова војска) створио турски султан Мурат I (1319–1389). Овај род турске војске био је састављен од заробљених и потурчених хришћанских младића, чиме је, према неким мишљењима, султан желео да створи исламски одговор хришћанским витешким редовима. На тај начин јаничарима су дате знатне повластице, па су понекад и сами Турци по рођењу, из најбољих породица, почели да се јављају као добровољци за овај ред војске. Јаничари су дуго важили као најбоља пешадија у Европи. Међутим, постепено су постали склони бунту. У турској историји дешавало се да су побуњени јаничарски пукови убијали султане и поједине министре, па чак и своје команданте. Због њихове нарасле непоузданости, султан Махмуд II (1785–1839) решио је да створи нови војни ред, такозване низаме, по угледу на војску Запада. Јаничари су се томе успротивили, па је дошло до страшног сукоба у коме су јаничари проглашени за издајнике и отпаднике од вере.
На тргу Етмајдану у Истанбулу – где се некада, у време Византије, налазио циркус – побијено је више од 15.000 јаничара, док је њих 20.000 прогнано. Овај догађај збио се 17. јуна 1826. године и тада је уништен овај род турске војске, дотле сматран за најбољи и најодабранији њен део.
ДОБРОДУШНИ ПЛИВАЧ
Волела бих да сазнам нешто о златним ретриверима јер смо моји родитељи и ја одлучили да узмемо једног.
АНЂЕЛА УЗУНОВИЋ
Ретривери су пси које није тешко дресирати. Занимљиво је, такође, да су савршени пливачи, имају веселу нарав и доброћудни су, одани породици и стога веома цењени као кућни љубимци. Често се може видети како ретривер послушно иде крај свог господара и чека његову заповест. Ако човек баци лоптицу, готово је извесно да ће је ретривер послушно донети у зубима. Уосталом, само име потиче од енглеског глагола to retrieve, што значи вратити. Иначе, од свих ретривера, најпознатији је златни ретривер.По свој прилици, ову пасмину око 1860. године почео је да узгаја сер Дадли Мерџорибанкс. Он је ретривера опазио у циркусу у Брајтону. Занимљиво је да су власници тог циркуса били Руси. Сер Дадли, очаран њиховим изгледом и послушношћу, одмах је откупио све псе, њих осам, који су живели с циркузантима. Истини за вољу, ти ретривери били су нешто већи од оних које данас познајемо, имали су гушћу длаку и били су крупније грађе. Јер, у Русији су чували стада оваца, а легенда каже да су били тако паметни да су им пастири поверавали стада и на неколико месеци, снабдевајући их унапред храном.
Сер Дадли Мерџорибанкс одмах је одустао од узгајања тако великих паса. Укрстио је руске ретривере с псом светог Хуберта, смањујући им величину, али побољшавајући њух. Касније су укрштани и с ирским сетером, старим воденим шпанијелом и тако даље. У сваком случају, осим што су омиљени кућни пријатељи, златни ретривери тражени су и као ловачки пси.
 |
Златни ретривер има широку лобању с јасно израженим чеоним прелазом. Очи су му тамне, а уши умерено дуге, висеће и пљоснате. Вилица је маказаста, док је врат прилично дуг, има равна леђа и дугачак раван реп. Длака му је дугачка, таласаста, с густом доњом длаком. На глави и предњој страни ногу длака му је кратка. Одрастао пас има око тридесет пет килограма.
Овај паметан и љубак пас веома је послушан. Редовно чешљање једини је посао коме власник треба да посвети пуну пажњу. Многи га називају и најомиљенијим псом на свету, а може да доживи дванаест до тринаест година.
