Архива 
         
      
    
    
  
  
      
        
      
  
  
  
  
  
                Била је прва Бешчанка која је завршила факултет и једина српска сликарка која је у то време могла да се подичи придевом „академска”
    
        
            |  | 
        
            | Aутопортрет | 
    
    Од најранијих дана је сањала да постане сликарка. Жеља јој се коначно остварила, кад је у марту 1914. године дипломирала на Женској сликарској академији у Минхену и стекла звање академске сликарке. Судбина јој ипак није била наклоњена. Из Минхена је ускоро морала да се врати у родну Бешку, јер је јула 1914. године избио Први светски рат. Позната по родољубивим осећањима, ухапшена је, заједно с још неколико угледних мештана, и након преког суда стрељана на Петроварадинској тврђави 12. септембра. У скромној сеоској кући у Бешки остале су њене слике и успомена коју је до последњег дана живота чувала њена мајка Милева.
 
   
  
  
                
  
   
  
      
  
  
  
  
  
                У прилог чињеници да је творац приповедака „Све ће то народ позлатити” и „Први пут с оцем на јутрење” најпре био одан медицини, сведоче и неке једноставне бројке. Написао је свега девет довршених приповедака, а више од седамдесет стручних радова и реферата из неурологије, епидемиологије, хирургије, урологије, токсикологије... 
 На пут да постане „један од најбољих клиничара” и „први мислилац међу српским лекарима” Лазаревић ће кренути из родног Шапца, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Следећа станица је Београд у који долази 1865. године. Ту живи код зета Милорада Поповића Шапчанина, познатог књижевника, управника Народног позоришта, и завршава вишу гимназију.
    На пут да постане „један од најбољих клиничара” и „први мислилац међу српским лекарима” Лазаревић ће кренути из родног Шапца, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Следећа станица је Београд у који долази 1865. године. Ту живи код зета Милорада Поповића Шапчанина, познатог књижевника, управника Народног позоришта, и завршава вишу гимназију. 
   
  
  
                
  
   
  
      
  
  
  
  
  
                Живот јој није био лак, али је био занимљив и смислен. Она потврђује речи Достојевског „да није узалуд проживела век”
    
        
            |  | 
        
            | Софија Ковалевска | 
    
    Благо срећницима којима се још у детињству јави оно што ће их заокупљати читавог живота чинећи га узбудљивим и лепим! Тако се великом чуду од малог Моцарта музика врло рано открила као највећа страст, а слично се догодило и Софији Круковска Ковалевска (1850–1891), првој жени докторанду у природним наукама, добитници чувене Бординове награде за филозофско решење проблема ротације чврстог тела око фиксиране тачке, који математичари, из само њима знаних а поетичних разлога, називају „воденом нимфом математике”.
 
   
  
  
                
  
   
  
      
  
  
  
  
  
                Ускоро ће један британски племић изаћи пред београдску публику и сигурно ће направити празник коме је тешко одолети
 Елтон Џон рођен је с много прозаичнијим именом, Реџиналд Кенет Двајт, 25. марта 1947. у градићу Пинер у Енглеској. Већ као трогодишњак почео је да показује наклоност ка музици и учи прве песмице на клавиру.  Од тада његовим детињством влада музика као најлепше средство за скретање пажње околине, било да се радило о стицању стипендије за музичку школу савршеним извођењем једног Хендловог комада, или подизању температуре на школским приредбама рокенрол егзибицијама у стилу Џерија Ли Луиса.
   Елтон Џон рођен је с много прозаичнијим именом, Реџиналд Кенет Двајт, 25. марта 1947. у градићу Пинер у Енглеској. Већ као трогодишњак почео је да показује наклоност ка музици и учи прве песмице на клавиру.  Од тада његовим детињством влада музика као најлепше средство за скретање пажње околине, било да се радило о стицању стипендије за музичку школу савршеним извођењем једног Хендловог комада, или подизању температуре на школским приредбама рокенрол егзибицијама у стилу Џерија Ли Луиса.  
   
  
  
                
  
   
  
      
  
  
  
  
  
                Данас, кад се говори о ускоро уједињеној Европи, често се заборавља да је романтизам као покрет у култури управо настао на рушевинама ове замисли. Да ли су зато романтичари тужни?
    
        
            |  | 
        
  
  
  
                
  
  
  
  
  
      
  
  
  
  
  
                 КОЈОТИ МЕЂУ СТУДЕНТИМА
КОЈОТИ МЕЂУ СТУДЕНТИМА
 
  
  
                
  
   
  
      
  
  
  
  
  
                ЂИХА, ЂИХА, ДВЕ НОГЕ...
Драги „Забавниче”, сваког петка те очекујем. Волела бих да ми нешто напишеш о настанку првог бицикла, а такође бих волела да објавиш моје писмо.
МАЈА
maja.janjusevic50@gmail.com
Бар 
