Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Била је прва Бешчанка која је завршила факултет и једина српска сликарка која је у то време могла да се подичи придевом „академска”

Aутопортрет
    Од најранијих дана је сањала да постане сликарка. Жеља јој се коначно остварила, кад је у марту 1914. године дипломирала на Женској сликарској академији у Минхену и стекла звање академске сликарке. Судбина јој ипак није била наклоњена. Из Минхена је ускоро морала да се врати у родну Бешку, јер је јула 1914. године избио Први светски рат. Позната по родољубивим осећањима, ухапшена је, заједно с још неколико угледних мештана, и након преког суда стрељана на Петроварадинској тврђави 12. септембра. У скромној сеоској кући у Бешки остале су њене слике и успомена коју је до последњег дана живота чувала њена мајка Милева.
У прилог чињеници да је творац приповедака „Све ће то народ позлатити” и „Први пут с оцем на јутрење” најпре био одан медицини, сведоче и неке једноставне бројке. Написао је свега девет довршених приповедака, а више од седамдесет стручних радова и реферата из неурологије, епидемиологије, хирургије, урологије, токсикологије...



    На пут да постане „један од најбољих клиничара” и „први мислилац међу српским лекарима” Лазаревић ће кренути из родног Шапца, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Следећа станица је Београд у који долази 1865. године. Ту живи код зета Милорада Поповића Шапчанина, познатог књижевника, управника Народног позоришта, и завршава вишу гимназију.
Живот јој није био лак, али је био занимљив и смислен. Она потврђује речи Достојевског „да није узалуд проживела век”

Софија Ковалевска
    Благо срећницима којима се још у детињству јави оно што ће их заокупљати читавог живота чинећи га узбудљивим и лепим! Тако се великом чуду од малог Моцарта музика врло рано открила као највећа страст, а слично се догодило и Софији Круковска Ковалевска (1850–1891), првој жени докторанду у природним наукама, добитници чувене Бординове награде за филозофско решење проблема ротације чврстог тела око фиксиране тачке, који математичари, из само њима знаних а поетичних разлога, називају „воденом нимфом математике”.


Ускоро ће један британски племић изаћи пред београдску публику и сигурно ће направити празник коме је тешко одолети



   Елтон Џон рођен је с много прозаичнијим именом, Реџиналд Кенет Двајт, 25. марта 1947. у градићу Пинер у Енглеској. Већ као трогодишњак почео је да показује наклоност ка музици и учи прве песмице на клавиру.  Од тада његовим детињством влада музика као најлепше средство за скретање пажње околине, било да се радило о стицању стипендије за музичку школу савршеним извођењем једног Хендловог комада, или подизању температуре на школским приредбама рокенрол егзибицијама у стилу Џерија Ли Луиса.
Данас, кад се говори о ускоро уједињеној Европи, често се заборавља да је романтизам као покрет у култури управо настао на рушевинама ове замисли. Да ли су зато романтичари тужни?

КОЈОТИ МЕЂУ СТУДЕНТИМА

ЂИХА, ЂИХА, ДВЕ НОГЕ...
Драги „Забавниче”, сваког петка те очекујем. Волела бих да ми нешто напишеш о настанку првог бицикла, а такође бих волела да објавиш моје писмо.
МАЈА
maja.janjusevic50@gmail.com
Бар