Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Чим је угледао Јашу Томића, Миша Димитријевић машио се за енглески боксер који је носио у џепу, али није био довољно брз. Томић га је ухватио једном руком, а другом замахнуо ловачким ножем...



    Последњих деценија 19. века, пошто се народни трибун Светозар Милетић, духовно и телесно сломљен од дугих робија у мађарским тамницама, повукао, замајац политичке борбе у Новом Саду, па и целој Војводини, постају Либерална странка Мише Димитријевића и Михаила Полит-Десанчића и Радикална странка Јаше Томића. Ове две партије настале су из два завађена крила Милетићеве Српске народне слободоумне странке. Врло брзо почео је сукоб око тога ко је прави наследник Милетићевог великог политичког завештања. Томићеви радикали задржали су уредништво Милетићевог дневника „Застава”, која је претходних година била најутицајније политичко гласило међу Србима у Аустроугарској царевини. Либерали су се окупљали око новооснованог Димитријевићевог „Браника”, чији је уредник одлучно покушавао да преотме првенство „Заставе” у политичком утицају.
Домаћинима који су га за време Другог светског рата сакрили од непријатеља, Бранко Шотра  захвалио је на неуобичајен начин
    Прича се да је једном дошла некаква чума у Дубац и, љута због непроходног пута, рекла: „Шукадар, букадар, у Дубац никадар!”, па је ово село зато остало „Богу иза ногу”. Међутим, баш таква забит одговарала је Бранку Шотри.
    Пролеће, ратна 1942. година. Трећа непријатељска офанзива. Циљ – уништење партизана на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе.  Бранко Шотра, комесар партизанског С
итничког батаљона у Херцеговини, морао је негде да се склони. Пребацио се у Црну Гору, па одатле у западну Србију, у Дубац, где је већ стигла његова сестра с породицом. Стигао је до Гуче, па одатле наставио десетак километара до села Вич. Како даље, до Дупца, није знао. Нигде никаквог пута, и нигде никог ко поуздано зна где је пут. Сви су само показивали руком у правцу планина напомињући да су чули за некакав путељак али га нису видели.   О чуми и њеној клетви нису говорили, партизан не би поверовао у народна веровања. Како и откуд се појавио пред Бранком баш тај прави путељак није јасно, тек – сигурно га је одвео пет-шест километара кроз брда право до Дупца.
Леонарда Фукса, хуманисту и реформатора, називају последњим човеком ренесансе, једним од три стуба немачке ботанике. Био је лекар, ботаничар, уметник... Уз породично презиме Fuchs (лисица), родитељи су му дали име Leonhart (храбар као лав)

                                 Замисао...

    Све до средине 16. века лекари и ботаничари заснивали су знање и умеће у лечењу на старогрчким, римским и арапским текстовима.  Посебно је било значајно, радо коришћено и превођено дело грчког лекара и ботаничара Диоскорида (1. век) „De materia medica”, основ медицинске науке током читавог средњег века. Преко 1500 година, ово, али и друга слична дела преписивана су и на тај начин постајала приступачнија. Међутим, временом је оригиналних рукописа и књига бивало све мање, а умножавани преписи, ма колико били верни у текстуалном делу, у илустрацијама су зависили од умећа, склоности и даровитости преписивача и илустратора. А кад је реч о медицинским књигама, у описима и цртежима биљака коришћених за лечење, приметно је велико одступање од стварног изгледа биљке. Једноставно, сталним прецртавањем веродостојност првобитног цртежа (сама по себи спорна) постепено се губила.  

       
Београђани су између два светска рата с одушевљењем издвајали новац купујући улазнице за концерте и представе страних гостију. Па шта ако је представа балерине Ане Павлове коштала исто колико је била месечна плата?!

... реч „кари” у тамилском језику, који се говори у јужној Индији, значи сос. У кухињи Индије, Бангладеша и Пакистана користе се различите мешавине зачина за свако јело

... канадски град Торонто добио је име по речи Индијанаца Хјурон која значи „место сусрета”


ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО...
ОВАЈ... ПРЕДСЕДНИЧЕ


ГУШТЕР ЗМИЈСКОГ ОТРОВА

Не волим ни бубе ни гмизавце, али кажу да ће ми изгледати мање страшни ако сазнам који су опасни, а који нису. О великим гуштерима знам врло мало, па те молим да ми напишеш нешто о њима.

ТИЈАНА
из Београда


www.politikin-zabavnik.rs
Copyright © Politikin Zabavnik magazin
autor sajta: Predrag Petrović

2009.