3320 25. 9. 2015.
pisali ste
ГУШТЕР ЗМИЈСКОГ ОТРОВА
Не волим ни бубе ни гмизавце, али кажу да ће ми изгледати мање страшни ако сазнам који су опасни, а који нису. О великим гуштерима знам врло мало, па те молим да ми напишеш нешто о њима.
ТИЈАНА
из Београда
Огромни гуштери спадају у такозване варане величине до три метра. Заједничко им је да имају дугачак врат, снажне репове, оштре и велике канџе и предње зубе. Као и код осталих гмизаваца, температура њиховог тела прилагођава се околини, а топлота им више одговара па су распрострањени у Африци, Аустралији, на острвима Филипина и Индонезије. Већина великих гуштера су месоједи (карниворе).
Годинама се сматрало да комодо гуштер (Varanus comodensis) не избацује отров, него да жртва умире од сепсе због бактерија у његовој усној дупљи које при угризу заразе рану. Недавно су аустралијски научници помоћу магнетне резонанце нашли жлезду скривену у глави варана, која садржи отров сличан змијском од кога се грче мишићи и истиче крв јер спречава коагулацију (згрушавање крви). Да би је појели, варани су у стању да следе животињу коју су ранили иако је бржа од њих, све док не падне. Веома су прождрљиви, у стању су да поједу своје младунце само што се излегу, па су млади, борбом за опстанак, постали вешти у пењању на дрвеће. Отпорни су на отров другог комодо гуштера.
До сада се знало само за две врсте великих гуштера биљоједа (хербивора). Недавно је, на острву Лузон, на Филипинима, међународна екипа научника открила још једну врсту, Varanus bitatava, коју домороци лове за исхрану. Реп и тело су му дугачки метар, плаво-зелен је са жутим
пегама и храни се воћем, кором и лишћем. Пошто личи на свог рођака с истог острва и добро се крије, остао је тако дуго непознат и поред величине.
УСТАЈАЛА КАЉУГА
Занима ме шта је то жабокречина. Да ли је она корисна или штетна по околину? Како се ствара?
АНА МИХАЈЛОВИЋ
Београд
Кад се на површини стајаће воде створи зелени слој од алги, отпада, прљавштине, нимало случајно га зовемо жабокречина. Тај ружни, непровидни талог настаје због људске немарности и небриге, на местима где се не води рачуна о чистоћи. Ако би човек упао у воду прекривену жабокречином, можда се не би заразио, мада ни то није искључено, али би из воде изашао као да је упао у неку врсту септичке јаме. Сликовито речено, жабокречина може да се упореди с угинулом животињом, остављеном у природи да трули. Нажалост, на многим местима где се задржава вода стварају се те смрдљиве наслаге.
Овај израз у нашем језику има и преносно значење. Кад се говори о жабокречини мисли се, како се наводи у Речнику Српске академије наука, на стање без духовног покрета, отупелост, учмалост, мртвило. Жабокречина у природи исто је што и у животу – устајала каљуга.
ТРЕПЕРИТЕ, ГЛАСНЕ ЖИЦЕ!
Волео бих да нам кажеш нешто о томе како настаје говор. Како гласне жице производе звук?
МИЛАН
m.i.l.a.n.s.-milovac@live.com
Треба имати у виду да стварање гласова и њихово обликовање у речи одређује центар за говор у кори великог мозга. Међутим, гркљан је орган у коме се ствара глас и он припада систему органа за дисање. У средњем делу гркљана налазе се гласне жице. То су фине и савитљиве струне од ткива које ваздуху стоје на путу. Покрете гласних жица изводе мишићи који се припијају уз њих, а чији рад је под контролом центра за говор. Ваздух који издишемо изазива треперење гласних жица. Висина тона зависи од затегнутости гласних жица, њихове дебљине и дужине, као код музичког инструмента. Мушкарци имају дебље и дуже гласне жице и зато је њихов глас дубљи.
На предњем делу врата налази се хрскавица гркљана коју понекад уочавамо као испупчење. Назива се Адамова јабучица и већа је код мушкараца. У пубертету се код дечака гркљан испупчи, а гласне жице продуже, што доводи до промене гласа коју називамо мутирањем.
Јачина гласа зависи од ширине простора у коме трепере гласне жице, а то је шупљина гркљана. Јачина гласа зависи од снаге ваздушне струје приликом дисања. Кад вичемо, ваздух брзо и снажно струји. Што се боје гласа тиче, она зависи од осталих органа горњих дисајних путева. Свака особа поседује сопствене особености, односно боју гласа. Поред тога, свако на другачији начин изговара одређене гласове. Ове разлике последица су анатомских разлика. Језик, меко непце и усне играју важну улогу у обликовању неких гласова.
Илустровао Добросав Боб Живковић
Не волим ни бубе ни гмизавце, али кажу да ће ми изгледати мање страшни ако сазнам који су опасни, а који нису. О великим гуштерима знам врло мало, па те молим да ми напишеш нешто о њима.
ТИЈАНА
из Београда
Огромни гуштери спадају у такозване варане величине до три метра. Заједничко им је да имају дугачак врат, снажне репове, оштре и велике канџе и предње зубе. Као и код осталих гмизаваца, температура њиховог тела прилагођава се околини, а топлота им више одговара па су распрострањени у Африци, Аустралији, на острвима Филипина и Индонезије. Већина великих гуштера су месоједи (карниворе). Годинама се сматрало да комодо гуштер (Varanus comodensis) не избацује отров, него да жртва умире од сепсе због бактерија у његовој усној дупљи које при угризу заразе рану. Недавно су аустралијски научници помоћу магнетне резонанце нашли жлезду скривену у глави варана, која садржи отров сличан змијском од кога се грче мишићи и истиче крв јер спречава коагулацију (згрушавање крви). Да би је појели, варани су у стању да следе животињу коју су ранили иако је бржа од њих, све док не падне. Веома су прождрљиви, у стању су да поједу своје младунце само што се излегу, па су млади, борбом за опстанак, постали вешти у пењању на дрвеће. Отпорни су на отров другог комодо гуштера.
До сада се знало само за две врсте великих гуштера биљоједа (хербивора). Недавно је, на острву Лузон, на Филипинима, међународна екипа научника открила још једну врсту, Varanus bitatava, коју домороци лове за исхрану. Реп и тело су му дугачки метар, плаво-зелен је са жутим
пегама и храни се воћем, кором и лишћем. Пошто личи на свог рођака с истог острва и добро се крије, остао је тако дуго непознат и поред величине.УСТАЈАЛА КАЉУГА
Занима ме шта је то жабокречина. Да ли је она корисна или штетна по околину? Како се ствара?
АНА МИХАЈЛОВИЋ
Београд
Кад се на површини стајаће воде створи зелени слој од алги, отпада, прљавштине, нимало случајно га зовемо жабокречина. Тај ружни, непровидни талог настаје због људске немарности и небриге, на местима где се не води рачуна о чистоћи. Ако би човек упао у воду прекривену жабокречином, можда се не би заразио, мада ни то није искључено, али би из воде изашао као да је упао у неку врсту септичке јаме. Сликовито речено, жабокречина може да се упореди с угинулом животињом, остављеном у природи да трули. Нажалост, на многим местима где се задржава вода стварају се те смрдљиве наслаге. Овај израз у нашем језику има и преносно значење. Кад се говори о жабокречини мисли се, како се наводи у Речнику Српске академије наука, на стање без духовног покрета, отупелост, учмалост, мртвило. Жабокречина у природи исто је што и у животу – устајала каљуга.
ТРЕПЕРИТЕ, ГЛАСНЕ ЖИЦЕ!Волео бих да нам кажеш нешто о томе како настаје говор. Како гласне жице производе звук?
МИЛАН
m.i.l.a.n.s.-milovac@live.com
Треба имати у виду да стварање гласова и њихово обликовање у речи одређује центар за говор у кори великог мозга. Међутим, гркљан је орган у коме се ствара глас и он припада систему органа за дисање. У средњем делу гркљана налазе се гласне жице. То су фине и савитљиве струне од ткива које ваздуху стоје на путу. Покрете гласних жица изводе мишићи који се припијају уз њих, а чији рад је под контролом центра за говор. Ваздух који издишемо изазива треперење гласних жица. Висина тона зависи од затегнутости гласних жица, њихове дебљине и дужине, као код музичког инструмента. Мушкарци имају дебље и дуже гласне жице и зато је њихов глас дубљи.
На предњем делу врата налази се хрскавица гркљана коју понекад уочавамо као испупчење. Назива се Адамова јабучица и већа је код мушкараца. У пубертету се код дечака гркљан испупчи, а гласне жице продуже, што доводи до промене гласа коју називамо мутирањем.
Јачина гласа зависи од ширине простора у коме трепере гласне жице, а то је шупљина гркљана. Јачина гласа зависи од снаге ваздушне струје приликом дисања. Кад вичемо, ваздух брзо и снажно струји. Што се боје гласа тиче, она зависи од осталих органа горњих дисајних путева. Свака особа поседује сопствене особености, односно боју гласа. Поред тога, свако на другачији начин изговара одређене гласове. Ове разлике последица су анатомских разлика. Језик, меко непце и усне играју важну улогу у обликовању неких гласова.
Илустровао Добросав Боб Живковић
